Izvor: Politika, 01.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više žena boluje od osteoporoze
Teško iskustvo preloma kuka, kičme, noge ili zgloba zbog ove bolesti doživelo čak 350.000 naših sugrađanki
Sa osteoporozom, oboljenjem kod kojeg dolazi do smanjenja gustine koštane mase i čestih preloma, u Srbiji, po procenama na osnovu nedavne ankete, živi 2.400.000 osoba, od kojih je 1.900.000 žena, a više od 350.000 njih prošlo je teško iskustvo preloma kuka, kičme, noge ili zgloba.
Profesorka dr Nada Pilipović, predsednica Republičke komisije za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << osteoporozu i lekar specijalista Instituta za reumatologiju u Beogradu, upozorila je na rasprostranjenost osteoporoze kod nas. Javnosti je juče predstavljena studija pod nazivom „Vaše najbolje godine”, gde su prvi put dobijeni podaci iz Srbije uporedivi sa istovetnim anketnim istraživanjem u Engleskoj, Španiji, Nemačkoj i Francuskoj. Rezultati studije urađene u martu, dakle, vrlo aktuelni, ukazuju da u Srbiji, kao i u Evropi, većina žena ima postmenopauzalnu osteoporozu.
Dr Nada Pilipović je ukazala da je cilj ove studije bila bolja edukacija žena, jer se samo tako može dobiti borba sa ovom bolešću koja protiče bez simptoma. Na primer, ona je naglasila da se često pogrešno veruje da je osteoporoza oboljenje starih i nemoćnih osoba. Istina je, osteoporoza se najčešće javlja posle pedesete godine, ali upravo zato doktorka Pilipović preporučuje da svaka žena treba da potraži savet lekara i procenu rizika u prvoj godini posle ulaska u menopauzu. U većem riziku su i mršavije osobe, kao i oni koji su u porodici imali slučajeve preloma.
– Kod nas je prelom najčešće prvi znak sumnje na osteoporozu, što ne bi smelo da se dešava, jer je do tada već došlo do velikog gubitka u kvalitetu gustine kostiju. Osteoporoza je proces u kostima koji pacijent ne oseća, jer nema simptoma i znakova, a prelomi su stanja koje umanjuju kvalitet života. Upozoravajući je i podatak da od 14 do 15 odsto osoba sa prelomom kuka, na primer, umire u prvoj godini preloma zbog različitih komplikacija. Prema tome, najvažnije je otkriti osobe u riziku, postojeću koštanu masu povećati i očvrsnuti da ne dolazi do preloma. Prevencije radi, svaka žena koja uđe u menopauzu trebalo bi da unosi dnevno 1000 miligrama kalcijuma, ali je to moguće samo uz istovremeno uzimanje De vitamina, koji pomaže da se kalcijum ugradi u kosti. De vitamin nije štetan, ne može se predozirati, a hranom ga ipak nije moguće nadoknaditi u dovoljnoj meri. Vrlo je važna svakodnevna fizička aktivnost, ali šetnja, ako se pri tome nismo i zadihali, nije dovoljna – savetovala je doktorka Pilipović.
Zlatni standard u dijagnostici je da se izmeri gustina kostiju, metodom denzometrije, a pregledi na deksa-aparatima, po tvrdnji dr Pilipović, sada su mnogo dostupniji i vrše se na uput. Stanjem osteoporoze smatra se gubitak koštane mase veći od 25 odsto, a, po rečima doktorke Pilipović, u tom trenutku rizik od preloma već iznosi od osam do 10 odsto.
– U takvim stanjima potrebno je kod pacijenata započeti terapiju, koja je, kao i kod svih hroničnih bolesti, dugotrajna, a ponekad i doživotna. Zlatni standard u lečenju su lekovi iz grupe bisfosfonata. Kod nas su registrovana tri leka, od kojih se jedan uzima svaki dan (košta 150 dinara), jedna vrsta jednom nedeljno, a treći – jednom mesečno. Našim pacijentima je teško da prihvate da lekove moraju da uzimaju dugo, pa, nažalost, često odustaju od terapije posle nekoliko meseci. Pacijentima teško pada i činjenica da se ovi lekovi moraju uzimati na prazan stomak i da je pola sata posle uzimanja obavezna polusatna šetnja. Lek ne sme da „padne” na sluzokožu, jer u protivnom izaziva lokalni nadražaj. Takav vid terapije je nezgodan zaposlenim ženama, ali bez šetnje lek nije efikasan – objasnila je doktorka Pilipović.
Na naše pitanje da li bi se pacijentima u Srbiji mogao obezbediti komforniji način uzimanja leka, na primer koji se uzima jednom nedeljno (mesečna terapija košta oko 3.100 dinara), dr Nada Pilipović je odgovorila da zbog izuzetno velikog broja bolesnika u ovom času Srbija nema mogućnosti da to finansira Fond, odnosno da se lek dobija na recept.
O. Popović
[objavljeno: 02/04/2008.]
