Izvor: Politika, 07.Sep.2011, 23:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više „virtuelnih indeksa”
Kada se ukuca korisničko ime i lozinka, student ulazi u virtuelni akademski prostor koji deli sa kolegama iz još 700 univerziteta širom sveta. U gornjem levom uglu ekrana je oglasna tabla, gradivo, folder sa ocenama, forum, čat, blog… Studenti mogu da uđu čak i u kafić, mesto za neformalnu komunikaciju ili u profesorski kabinet gde se jednom nedeljno obavljaju konsultacije sa nastavnikom. Uz poseban kompjuterski program sa slušalicama koje se dobijaju uz indeks i mikrofonom, studenti slušaju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << profesora, postavljaju pitanja koja čuju i njihove kolege, a mentori koji su zaduženi za dvadesetak studenta moraju da budu dostupni 24 časa dnevno.
Ovako izgleda „on lajn” studiranje, fenomen koji u svetu već postaje uobičajeni način učenja, a koji je u Srbiji i dalje uglavnom vezan za privatne visokoškolske ustanove. Akademci su uglavnom zaposleni, između 25 i 45 godina starosti, iako ima i onih od 50, pa i 60 (za njih se obezbeđuje besplatna nastava) i u blagoj većini su muškarci. Na vrata virtuelnih univerziteta često kucaju i oni koji su stali na pola studija na državnim univerzitetima, a u tom slučaju se upoređuju položeni ispiti i gradivo.
Virtuelni indeks danas se može steći na univerzitetima „Megatrend”, „Singidunum”, „Metropolitan”... kao i na DOBA Fakultetu za primenjene poslovne i društvene studije iz Maribora, u čijim prostorima je desetak novinara juče imalo priliku da se na kratko nađe u ulozi studenta na daljinu. Dekan dr Viljem Pšenični, sa razdaljine od 500 kilometara, objasnio je da se sa svakim studentom radi individualno, bez obzira na to da li je na poslu, kod kuće ili na odmoru.
Ovaj vid studiranja uglavnom biraju zaposleni, oni koji nemaju vremena da idu na klasična predavanja tokom dana, tako da se fakultet završava učenjem uz kompjuter u večernjim satima i vikendom. Ispiti se retko padaju jer student mora da radi u kontinuitetu sve zadatke koji se ocenjuju, kaže direktorka naučnog centra fakulteta u Beogradu Polona Baloh. Studenti slušaju samo jedan predmet, četiri ili pet nedelja, mentori ih prate svaki dan i na kraju se polaže dvadesetominutni test.
– Zadaci su u početku lakši dok se uhodavamo. Ispit nije klasičan, ne možete da prepisujete jer nemate dovoljno vremena, a na testu može da odgovara samo onaj ko je radio u kontinuitetu. Možemo da učimo kada to nama odgovara, ali rokovi moraju da se poštuju. Ja uglavnom učim noću – kaže Vesna Erceg, kojoj je ostalo još nekoliko ispita do kraja.
Kako smo čuli, ovo je jedini fakultet u Srbiji koji ima samo on-lajn studiranje, a pohađa ga 250 naših građana, budućih ekonomista i magistara poslovnih nauka.
Kada je reč o državnim fakultetima, prva generacija od oko 100 studenata, koja se usudila da studira na ovaj način, upisana je školske 2003/2004. godine na beogradskom Ekonomskom fakultetu. To se pokazalo uspešnim, pa je narednih godina nastavljeno sa upisivanjem po 300 studenata svake godine.
Akademci koji biraju ovaj vid studiranja uglavnom su iz unutrašnjosti, objašnjavaju profesori, tako da na ovaj način štede i na troškovima prevoza, stanarine, života u velikom gradu.
– Mi smo, zajedno sa Ekonomskim fakultetom, prvi u Srbiji krenuli sa studijama na daljinu, ali mi sada jedini imamo akreditovan studijski program. Kod nas je diplomu dobilo više od 300 studenata, oni su zadovoljni, kao i mi – kaže dekan Fakulteta organizacionih nauka profesor dr Milan Martić.
Na naše pitanje da li se diploma razlikuje od obične i kako se polažu ispiti, dekan odgovara da je diploma pre akreditacije bila ista, a da će sada pisati „studije na daljinu”. Što se tiče polaganja ispita, oni se, ističe dr Martić, polažu na fakultetu, jer tako nalaže zakon.
Studiranje iz fotelje, iako studenti ne vole taj izraz, košta od 1.000 do 3.500 evra za godinu dana studija, fakulteti daju i na 10 rata, a obično akademci nemaju dodatnih troškova, iako se negde posebno plaća diploma. Ukoliko je fakultet akreditovan u Srbiji, diploma se priznaje prilikom zaposlenja, dok je za visokoškolske ustanove iz inostranstva, bez obzira na to što su priznate u Evropskoj uniji, ipak potrebna nostrifikacija koja se obavlja u Ministarstvu prosvete i nauke.
Sandra Gucijan
objavljeno: 08.09.2011
