Izvor: Politika, 30.Nov.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više oglednih odeljenja u stručnim školama
Učenici imaju više prakse i stručnih predmeta, a istoriju i geografiju uče – samo ako žele
Ogledna odeljenja broje šest do deset đaka manje od klasičnih, u njima deca ne moraju da uče istoriju i geografiju, a na praksi su duplo više od svojih vršnjaka u takozvanim redovnim razredima. Po sticanju srednjoškolske diplome trebalo bi da su veštiji za rad od onih koji su pohađali klasičnu nastavu u srednjim stručnim školama.
Očekivanja nadležnih da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << đaci iz oglednih odeljenja po završetku srednje škole „zasukati rukave” i raditi – uglavnom se nisu ispunila. I oni neretko upisuju fakultete.
– U nešto više od 150 srednjih stručnih škola u Srbiji postoje ogledna odeljenja koja imaju između 20 i 24 učenika. Gotovo je kompletan sistem zahvaćen oglednim odeljenjima, jer ona postoje u ekonomskim, poljoprivrednim, mašinskim, medicinskim strukama, ugostiteljstvu, turizmu, šumarstvu, geodeziji, obradi drveta, građevinarstvu, metalurgiji, tekstilstvu i saobraćaju. Čak i u gimnaziji na informatičkom smeru postoji ogled – objašnjava za „Politiku” Radovan Živković, samostalni savetnik u sektoru za srednje obrazovanje u Ministarstvu prosvete.
I po oglednim i po redovnim programima deca u stručnim školama kroz sve godine školovanja uče maternji jezik i književnost, strani jezik, matematiku i rade fiskulturu. Međutim, predmeti poput istorije i geografije u oglednim odeljenjima nisu obavezni, već se nalaze u korpusu izbornih predmeta. Naravno, ukoliko nije reč o stručnoj školi u kojoj su upravo ti predmeti u funkciji struke.
– Odnos je 60 prema 40 u korist uskostručnih predmeta i prakse u odnosu na opšte predmete i teoriju – kaže Darinka Karović, predsednik Udruženja medicinskih škola Srbije i direktor ogledne beogradske Farmaceutsko-fizioterapeutske škole u kojoj su svi smerovi i sva odeljenja ogledna.
Prema njenim rečima, deca koja steknu diplomu školujući se po oglednim programima mnogo su bolje pripremljena za rad jer su kroz školovanje imala gotovo duplo više prakse nego njihovi vršnjaci u redovnoj nastavi.
Za direktorku Srednje medicinske škole „Beograd” Nadu Trifković praksa je samo ona koja se obavlja u bolnicama, domovima zdravlja, odnosno tamo gde se radi sa pacijentima, a ne na lutkama. U njenoj školi uz klasična odeljenja postoji i ogledno odeljenje za fizioterapeute.
– Nema tu neke bitne razlike. Praksa mora da se obavlja u zdravstvenim ustanovama. Ne sme se ostaviti školama na volju da li hoće praksu da obavljaju u medicinskim ustanovama ili u školi. Treba povećati i broj časova vežbi, a smanjiti broj opštih predmeta. Zašto bi fizioterapeuti matematiku učili sve četiti godine? Pa ne treba nama medicinska gimnazija, već medicinska srednja stručna škola. I učenici oglednih odeljenja preopterećeni su opšteobrazovnim predmetima – kaže za naš list direktorka medicinske škole „Beograd”.
Direktorka zemunske Srednje ekonomske škole Sanja Dograjić ukazuje na činjenicu da se na smeru ekonomski tehničari u ogledu uči u grupama od po 12 učenika i da se u školskim kabinetima simulira cela poslovna godina nekog preduzeća. Toga nema u klasičnim, redovnim odeljenjima. Međutim, i učenici oglednih odeljenja i njihovi vršnjaci iz klasičnih odeljenja u toku školovanja provedu podjednak broj dana na praksi u preduzećima.
Prema rečima Radovana Živkovića iz Ministarstva prosvete, u naredne dve godine obaviće se sistemska evaluacija, kako bi se procenili rezultati ogleda i videlo šta sve treba da se iz oglednih odeljenja prenese u redovnu nastavu. Uskoro će se osnovati i Savet za stručno obrazovanje u čijoj nadležnosti će biti verifikacija oglednih programa i njihovo prebacivanje u redovni program.
Aleksandra Brkić
-----------------------------------------------------
Pekari uče tehničko crtanje
U Poljoprivredno-hemijskoj školi u Beogradu postoji ogledno odeljenje za buduće pekare. Prema rečima Slobodana Živanovića, organizatora praktične nastave, svake nedelje đaci – budući pekari – po dva dana pekarski zanat „peku” u pekari. Odnos prakse i teorije u ogledu je 60 prema 40, dok je u klasičnoj nastavi obrnuto. Bez obzira na to što se školuju tri godine i što je reč o zanatu, u klasičnim odeljenjima budući pekari uče čak i tehničko crtanje sa mašinskim elementima, elektrotehniku. Ali su zato na praksi upola manje od đaka u oglednim odeljenjima.
[objavljeno: 01/12/2009]
.jpg)
