Izvor: Politika, 06.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više obolelih od limfoma
Istraživanje sprovedeno 2006. godine, pokazalo da čak 70 odsto ljudi u Srbiji nikada nije čulo za maligne bolesti limfnog tkiva
Svake godine više od milion osoba u svetu oboleli od maligne bolesti limfnog tkiva, a podaci Svetske zdravstvene organizacije govore da se limfomi ubrajaju u pet najčešćih karcinoma u svetu. Iako u našoj zemlji ne postoje precizni podaci o broju novoobolelih, svake godine na Institutu za hematologiju oko sto osoba dobije dijagnozu koja će im >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potpuno prekrojiti budućnost. S druge strane, istraživanje agencije „Strateški marketing” koje je sprovedeno 2006. godine, pokazalo je da čak 70 odsto ljudi u Srbiji nikada nije čulo za limfome.
Lekari koji imaju višegodišnje iskustvo u radu sa ovim bolesnicima objašnjavaju da se maligna bolest limfnog tkiva najčešće javlja u dvadesetim, kasnim četrdesetim i krajem šezdesetih godina, a profesor medicine dr Martin Drejling sa Univerziteta Ludvig Maksimilijans u Minhenu i načelnik Odeljenja za limfome univerzitetske klinike Groshadern ističe da je poslednjih dvadeset godina broj obolelih udvostručen.
Dr Drejling je na simpozijumu posvećenom terapiji limfoma farmaceutske kompanije „Roš” upozorio da se svake godine za četiri odsto uvećava broj obolelih u svetu, iako medicina još nema definitivne odgovore na pitanje – šta uzrokuje zloćudnu deobu limfnih ćelija.
„Uzročnici ovih karcinoma su brojni – od određenih virusa i bakterija do skrivenih genetskih faktora koji su zakopani u dubini vašeg molekularnog zapisa. Maligne bolesti limfnog tkiva mogu da uzrokuju i virusi HIV-a, hepatitisa Ce i drugih hepatotropnih virusa, kao i helikobakter pilori, tako da se neki tipovi limfoma mogu lečiti antibioticima u veoma ranoj fazi bolesti”, ističe dr Martin Drejling u razgovoru za „Politiku”.
Naš sagovornik objašnjava da limfomi spadaju u onu vrstu karcinoma koji se relativno lako dijagnostikuju jer bolest daje vidljive simptome – obično u vidu upadljivog uvećanja perifernih limfnih žlezda u predelu vrata, pazuha i prepona, koje najčešće prati tzv. supfebrilna temperatura oko 37 stepeni i koja se na mahove vraća i prolazi. Bolest obično prati neobjašnjiv gubitak težine i malaksalost. Patohistološkim pregledom tkiva postavlja se konačna dijagnoza limfoma.
Problem je, međutim, u tome što većina osoba stavlja znak jednakosti između ovih simptoma i virusa gripa i ne pomišlja da se obrati lekaru kako bi uklonili sumnju na postojanje neke ozbiljnije bolesti.
Dr Martin Drejling objašnjava da postoji više od 70 tipova tumora limfnog tkiva i da se oni dele na Hočkins i non-hočkins limfome. Non-hočkins limfomi najčešći su u detinjstvu, a kod ovog tipa limfoma uglavnom dolazi do uvećanja limfnih čvorova u području vrata, trbuha i prepona. Hočkinsovi limfomi mnogo su češći kod mladih i kod odraslih. Prvi znak bolesti je povećanje limfnih čvorova na jednoj strani vrata. Kod Hočkinsove bolesti uglavnom su oboleli periferni limfni čvorovi, koji leže gusto zbijeni uz površinu kože.
I za limfome važi pravilo koje se odnosi na sve maligne bolesti – što ranija dijagnoza, to bolja prognoza. Zahvaljujući prednostima savremene biološke terapije, veliki broj bolesnika kod kojih se bolest na vreme dijagnostikuje može da se nada trajnom izlečenju.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 07/03/2008.]
