Izvor: Politika, 19.Jan.2013, 16:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više hraniteljskih porodica u Srbiji
Raste broj onih koji primaju decu različitog etničkog porekla i bolesne mališane. – Pažljiva selekcija – odbijeno 45 odsto porodica
„Ljubavi ima toliko malo na ovom svetu. Ko ume da voli, ne treba ništa drugo da radi”! Ove nežne reči Duška Radovića možda najlepše opisuju „posao” hranitelja kojim se u Srbiji bavi više od pet hiljada porodica. Porodice iz kojih potiču ova deca obično se „vrte” u začaranom krugu siromaštva, nezaposlenosti, neobrazovanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i socijalne patologije, a broj dece kojima je potreban smeštaj u hraniteljske porodice uvek je veći od broja osoba koje žele da za svojom porodičnom trpezom naprave mesta za još jedan tanjirić i u ovom trenutku iznosi – 120 mališana. Direktorka Centra za porodični smeštaj dece i omladine Dobrila Grujić kaže da Srbiji postoje četiri Centra za porodični smeštaj dece, u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Ćupriji, i s ponosom ističe da konstantno raste broj hranitelja – 2009. godine u takvim porodicama u prestonici bilo je 546 dece, a krajem prošle godine 591 dete.
Samo u toku prethodne godine čak 66 beba bilo je smešteno u hraniteljske porodice. Naša sagovornica ne krije zadovoljstvo zbog činjenice da sve veći broj hranitelja u svoj dom prima decu različitog etničkog porekla: 2012. godine 199 romskih mališana otišlo je u hraniteljske porodice. Osim toga, i u romskoj populacije raste interesovanje za hraniteljstvo – tokom prethodne godine bilo je 88 romskih hraniteljskih porodica.
– Veoma pažljivo odlučujemo u kakvu porodicu bismo mogli da smestimo decu. Čak 45 odsto porodica koje su izrazile želju da se bave hraniteljstvom je odbijeno. U našoj sredini veoma je razvijeno srodničko hraniteljstvo, u čak 40 do 45 odsto slučajeva bake i deke, ujne i strine su otvorile vrata svojih domova za svoje unuke, bratanice i sestriće – kaže Dobrila Grujić.
Ona negoduje kada čuje komentare da se hranitelji bave ovim „zanimanjem” zbog materijalne nadoknade.
– U svom radu sam se susretala sa toliko požrtvovanih hranitelja koji veoma ubedljivo demantuju taj mit – jedna porodica koja je aplicirala za hraniteljstvo ima troje biološke dece i za „pridruženog“ člana dozidala je posebnu sobu u svojoj porodičnoj kući, druga porodica je na svom imanju sazidala dve kuće kada su devojke stasale za udaju... Brojni su hranitelji koji od svojih primanja deci kupuju muzičke instrumente, vode decu u škole baleta, tenisa ili stranih jezika, plaćaju ekskurzije i finansiraju odlazak na takmičenja – nabraja Dobrila Grujić.
Tokom prošle godine 85 dece sa smetnjama u razvoju bilo je smešteno u hraniteljske porodice. Osim njih, u naručje hranitelja otišlo je 86 bolesne dece. – 24 mališana ima ozbiljne psihijatrijske dijagnoze, desetoro njih ima višestruke zdravstvene probleme, četiri mališana pate od kardiovaskularnih oboljenja, a devetoro ima ozbiljne neurološke poremećaje – kaže Dobrila Grujić.
-------------------------------------------------
Problemi i uspesi dece
Mi se trudimo da dete koje smeštamo u hraniteljsku porodicu bude mlađe od biološke dece. Podaci govore da čak 126 dece na hraniteljstvu ima razne poremećaje u ponašanju – to su najčešće problemi u školi, ali i česte promene raspoloženja, noćne more, bežanje od kuće... Zahvaljujući ljubavi hranitelja i stručnoj podršci, čak 56 odsto dece imalo je odličan i vrlo dobar školski uspeh prošle godine, a samo sedam mališana ponavljalo je razred – što je odličan rezultat s obzirom na loš životni start. Statistika govori da polovina dece na hraniteljstvu završava srednju školu, a visok procenat dece nastavlja fakultetsko školovanje – trenutno se u hraniteljskim porodicama nalazi 39 studenata – zaključuje Dobrila Grujić
Katarina Đorđević
objavljeno: 19.01.2013.
