Izvor: B92, 02.Okt.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više gojazne dece
Beograd -- Zbog savremenog načina života u Srbiji je sve više gojazne dece. Podaci iz 2006. pokazuju da je oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno ili gojazno.
Dug radni dan, unos bar jednog obroka u toku dana van kuće i promena navika u ishrani u pogledu vrste, načina pripreme i količine namirnica u svakodnevnoj ishrani, uz smanjenu fizičku aktivnost, doveli su do porasta broja zdravstvenih problema kod dece. U osnovi toga jeste nepravilna ishrana, konstatovali su stručnjaci >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Instituta "Batut" u Beogradu.
Prema rezultatima istraživanja tog instituta, tokom poslednje decenije gojaznost u dečjem uzrastu predstavlja ozbiljan zdravstveni problem sa brojnim komplikacijama i posledicama po zdravlje i u kasnijem životnom dobu.
Ministar zdravlja Srbije Tomica Milosavljević, povodom tog problema, ističe da će to ministarstvo insistirati na prosvećivanju dece o zdravom načinu života.
Ministar smatra da će se država teško izboriti sa industrijom brze hrane, zbog čega je važno da pedijatri počnu edukaciju dece i roditelja o zdravom načinu ishrane.
Milosavljević je ukazao na važnost ishrane u školskim kuhinjama i dodao da će resorno ministarstvo u perspektivi insistirati na uvođenju zdravstvenog vaspitanja u škole.
Dijetetičari su upozorili da više od 60 odsto dece koja su prekomerno uhranjena pre početka puberteta postaje gojazno u odraslom životnom dobu, što ukazuje na značaj ranog otkrivanja, odnosno blagovremene prevencije gojaznosti u detinjstvu.
Prema podacima iz istraživanja zdravlja stanovništva Srbije, 2000. godine je prekomerno uhranjene dece bilo 8,2 odsto, a gojazne 4,4 odsto, dok su podaci iz 2006. godine pokazali da je oko 20 odsto dece prekomerno uhranjeno i/ili gojazno.
Specijalisti za ishranu u Institutu "Batut" ukazuju da se Srbija ne razlikuje mnogo po uhranjenosti od drugih evropskih zemalja i najavljuju da će ta ustanova inicirati unapređenje ishrane dece u školama.
Prema podacima Međunarodne radne grupe za borbu protiv gojaznosti (International Obesity Task Force, IOTF) svako deseto dete školskog uzrasta je prekomerno uhranjeno i/ili gojazno, što je oko 3 odsto dečje populacije uzrasta od 5 do 17 godina u svetu.
Podaci za Evropu pokazuju da je godišnji porast broja prekomerno uhranjene i gojazne dece veći od 400.000, što znači da je svako četvrto dete u Evropi prekomerno uhranjeno i/ili gojazno.
Nedovoljna uhranjenost i mikronutritivni deficiti, s jedne, i prekomerna uhranjenost i gojaznost i njihove posledice, s druge strane, predstavljaju dvostruko opterećenje bolestima u zemljama širom sveta, posebno u dečjem uzrastu.
Zdravstveni problemi kod dece i omladine u čijoj je osnovi nepravilna ishrana predstavljaju rastuće značajne uzroke nesposobnosti i prevremene smrti širom sveta.
Unapređenje ishrane i stanja uhranjenosti i prevencija u ovoj posebno osetljivoj grupi u periodu rasta i razvoja imaju za cilj da zaštite i unaprede zdravlje i spreče nastanak poremećaja, oboljenja i stanja koja su u neposrednoj vezi sa nepravilnom ishranom.
U okviru nacionalnih programa promocije zdravlja u Srbiji, mreža instituta i zavoda za javno zdravlje sprovodi više zdravstveno-vaspitnih programa u vrtićima, osnovnim i srednjim školama, s ciljem poboljšanja znanja i promene ponašanja u oblasti ishrane i fizičke aktivnosti.
