Izvor: Politika, 05.Feb.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve više diploma, sve manje znanja
Više je onih koji završavaju škole i fakultete, ali je pitanje kvaliteta važnije od statistike, upozorava dr Ivan Ivić
Iako se između dva popisa stanovništva u Srbiji smanjio broj onih koji nemaju završenu osnovnu školu, a povećao broj stanovnika koji su završili srednje i visoko obrazovanje, to ipak ne znači da se poboljšalo i stvarno obrazovanje nacije. Kako za naš list kaže prof. dr Ivan Ivić, jedan od naših najvećih stručnjaka u oblasti obrazovanja, u prilog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ove tvrdnje idu i rezultati PISA testiranja koji nisu dobri.
– Bez osnovne škole na prethodnom popisu bilo je 24 odsto stanovništva starijih od 15 godina, a prema najnovijim podacima ih je 14 odsto. To jeste poboljšanje, ali samo zbog toga što su srozani kriterijumi i u školama i na fakultetima. Dakle, jeste povećano formalno završavanje škole, ali pitanje kvaliteta ostaje otvoreno, što je važnije od statistike – smatra dr Ivić, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja Srbije.
Profesor Ivić je upravo završio opsežnu analizu podataka koji se odnose na obrazovni nivo stanovništva Srbije sa poslednjeg popisa i uočio još jedan problem – nesklad između ove statistike i statistike Ministarstva prosvete, jer najnoviji podaci prosvetnih vlasti govore da osnovnu školu završava od 98 do 99 odsto generacije.
– Problem je u tome što se prate samo oni koji su upisali i završili osmi razred, umesto da se generacija prati od prvog do osmog razreda, jer ima mnogo onih koji napuštaju školu i otuda tako veliki nesklad u podacima – ukazuje dr Ivić.
Najviše visokoobrazovanih je u populaciji od 25 do 34 godine, dok je najviše stanovnika sa diplomom više škole među onima između 55 i 64 godine. Poređenja radi, na popisu iz 2002. godine bilo je 11 odsto onih koji su završili višu i visoku školu, a 2011 – 16,24 odsto.
Posebno interesantna populacija su mladi od 30 do 34 godine jer se uzimaju kao referentna uzrasna grupa u većini evropskih statistika, budući da se do tog uzrasta završavaju svi nivoi obrazovanja.
Naš sagovornik skreće pažnju na upadljivu razliku u obrazovnom nivou u ovoj grupi – u korist ženskog dela populacije. U ovoj uzrasnoj grupi je 20,1 odsto muškaraca sa visokim obrazovanjem (5,7 odsto ima višu školu, a 14,4 odsto fakultet), naspram 30 procenata visokoobrazovanih žena (8,1 ima završenu višu školu, a 21,9 fakultet).
– Kada je u pitanju ravnopravnost polova u obrazovanju, Srbija je tu uvek dobro stajala, jer je približno isti broj muškaraca i žena završavalo visoke škole. Međutim, devedesetih godina je došlo do obrta i sada žene dominiraju prilikom upisa u srednje škole i na fakultete – objašnjava prof. Ivić.
Na naše pitanje koje je objašnjenje za ovu promenu, on odgovara da veliki broj roditelja, naročito sa sela, veruje da devojčice moraju da se školuju, jer dečaci mogu da uspeju i bez diplome, a sa druge strane, upis se obavlja na osnovu uspeha u školi, a tu su devojčice bolje. A bolje su, dodaje uz osmeh dr Ivić, jer su poslušnije.
Za analizu ovih podataka nadležni nisu zainteresovani, a naš sagovornik kaže da oni mogu da se upotrebe kao značajni pokazatelji u raznim oblastima.
S. Gucijan
objavljeno: 05.02.2014.
.jpg)
