Izvor: B92, 04.Sep.2011, 11:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve veći jaz bogatih i siromašnih
Beograd -- Od početka 2011. svetom se širi talas socijalnih protesta kojima se ne nazire kraj. Sve je veći jaz između ultrabogatih i armije osiromašenih.
Snažni protesti bi mogli da izbiju u zemljama širom sveta ukoliko se finansijski sistem ne preuredi tako da od njega korist imaju svi, umesto male elite.
Upozorenje kojim je decembra 2008, u prvoj fazi svetske ekonomske krize, MMF skrenuo pažnju svetskim vladama na perspektivu "nasilnih izliva gneva na ulicama”, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << tri godine kasnije pretvorio se u - globalnu realnost. Decenijama unazad nije se toliko gneva izlilo ulicama prestonica diljem planete kao u 2011.
Osnovni ton su dali protesti u Tunisu i Egiptu koji su se pretvorili u "arapsko proleće”, da bi se proširili na ceo svet. U Evropi gotovo da nije bilo prestonice, od Albanije, preko Atine, Madrida, Pariza, do Londona u kojoj se nije protestovalo protiv zamrzavanja plata, povećanja poreza, produženja radnog veka.
U Indiji, hiljade su izašle na ulice, porotestujući protiv korupcije. U Kini je incident u fabrici izazvao proteste na ulicama, u Čileu su dva meseca studenti i sindikalci marširali zahtevajući veća socijalna izdvajanja. U Boliviji su protesti protiv povećanja cene hrane primorale predsednika Eva Moralesa da odustane od rezova u subvencijama. U Izraelu je glavni bulevar Tel Aviva ispunila masa, buneći se protiv neizdrživo visokih cena.
Ma koliko ove zemlje i protesti bili osobeni, i ma kako teško bilo spojiti rušilačko ponašanje engleskih huligana sa zahtevima za svrgavanje režima u arapskom svetu, u osnovi revolta leži spoznaja o siromašenju miliona za račun internacionalno povezane elite koja i u krizi ostvaruje profit.
"Bes protiv bogatih i korupcija vladajuće elite podstakli su revolt u Tunisu i Egiptu. Korupcija i potezi vlasti bili su u osnovi protesta u Indiji i Kini. Nedostatak šansi za mlade i pad standarda srednje klase zajednička su tema demonstracija u Španiji, Grčkoj, Izraelu i Čileu", primećuje "Fajnenšel tajms”.
Mnoge od ovih zemalja prihvatile su nejednakost kao cenu vrednu plaćanja u zamenu za ekonomski rast. List podseća kako je Piter Mendelson, arhitekta novog lica laburista bivšeg predsednika vlade u Londonu Tonija Blera izjavio da ga uopšte ne brine što postoje "ljudi koji postaju skaredno bogati”.
Komunistička Kina je pre više decenija prigrlila tržišno poslovanje uz krilaticu partijskog vrha: "Uzvišeno je postati bogat!” Čile je bio pionir reformi slobodnog tržišta u Latinskoj Americi, u Indiji su bogataške palate građene pored sirotinjskih naseobina.
U međuvremenu, razlike između sve bogatijih i sve veće armije osiromašenih postale su sve vidljivije, da bi se najzad gnev izlio na ulice. Zanimljivo da je ovaj trend najavljen pre izbijanja svetske krize, u - uticajnim kabinetima.
"Jaz između bogatih će verovatno da se poveća i apsolutno siromaštvo će da postane globalni izazov... Razlike u bogatsvu postajaće, stoga, sve očiglednije... Apsolutno siromaštvo...podstaknuće spoznaju nepravde među onima čija očekivanja nisu ispunjena, povećavajući napetosti i nestabilnost, kako unutar jednog, tako i među različitim društvima, što će da uslovi nerede, porast kriminala, terorizam, pobune. To može, takođe, da vodi oživljavanju verskih, anarhističkih ili nihilističkih pokreta, ali i populizma i obnavljanju marksizma”, navodi se 2007. u izveštaju britanskog Ministarstva odbrane o svetskim trendovima tokom naredne tri decenije.
Na sličnu pojavu ukazuje i jedan od glavnih arhitekata američke spoljne politike, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD, Zbignjev Bžežinski. Primećujući da je prvi put u istoriji gotovo celo čovečanstvo politički aktivirano i povezano, on predviđa nove izazove kako pred državama, tako i pred postojećom svetskom hijerarhijom, na čelu sa SAD.
"Mladi trećeg sveta su posebno nestrpljivi i odlučni... Poreklom uglavnom iz socijalno nestabilne niže srednje klase, podstaknuti osećajem socijalnog besa, milioni studenata su revolucionari, već upola mobilisani, povezani internetom...Njihova fizička energija i frustracija samo čekaju da ih podstakne neka ideja, vera, ili mržnja", primećuje Bžežinski.
Endrju Gavin Maršal, koautor knjige "Globalna ekonomska kriza - velika depresija 21. veka”, smatra da je ovo "buđenje” još u povoju, i suočeno sa mnogim preprekama, od kojih glavne stižu od moćnika željnih da zadrže status kvo preko "poslušnih” režima i krojenja sistema koji se ne suprotstavljaju vladajućem poretku. Ali, on uočava da će ono, podstaknuto ekonomskom krizom i političkim pritiscima, biti sve teže kontrolisati:
"Rastuće nezadovoljstvo proširiće se iz sveta u razvoju u komfor naših sopstvenih domova na Zapadu. Kad dođe do otrežnjenja da ekonomija nije u "oporavku”, već u depresiji, dok naše vlade na Zapadu nastavljaju sa...razgradnjom sloboda, povećanjem nadzora i "kontrolom”, istovremeno šireći ratnički nastrojenu spoljnu politiku, mi na Zapadu ćemo da shvatimo da smo "svi mi Tunišani”, zaključuje on.
Srednja klasa mogla bi da postane revolucionarna, preuzimajući ulogu Marksovog proleterijata - procenjuje se u izveštaju britanskog ministarstva odbrane iz 2007:
"Globalizacija tržišta rada i smanjenje nivoa socijalnih davanja i zaposlenosti mogli bi da smanje vezanost ljudi za države. Rastući jaz između njih i malog broja sve vidljivijih ultrabogataša mogli bi da podstaknu razočaranje u vlast koja se zaslužuje zaslugama, dok će rastuće gradske niže klase verovatno da pojačaju pretnju društvenom poretku i stabilnosti, dok rastu nagomilani dugovi i opadaju penziona izdvajanja. Suočene sa tim dvostrukim izazovima, svetske srednje klase mogle bi da se ujedine, koristeći pristup znanjima, izvorima i veštinama, kako bi uobličile transnacionalne procese u interesima sopstvene klase", procenjuje se u ovom izveštaju.
Vodeće svetske sile, nove i stare, suočavaju se sa novom stvarnošću - smatra Zbignjev Bžežinski:
"Dok je njihova vojna moć veća nego ikada, njihov kapacitet da uspostave kontrolu nad političkim buđenjem masa je na globalno niskom nivou. Otvoreno govoreći, ranije je bilo lakše kontrolisati milion ljudi nego fizički ubiti milion ljudi. Danas, beskrajno je lakše ubiti milion ljudi, nego kontrolisati milion ljudi", smatra Bžežinski.
