Izvor: RTS, 24.Jan.2022, 17:10
Sve što podelimo na društvenim mrežama može biti zloupotrebljeno, ko treba da štiti naše podatke
Svaka fotografija, video, ime i prezime, naša adresa, sve što objavljujemo na društvenim mrežama su podaci o ličnosti. Neko na osnovu toga može da nas identifikuje i eventualno da upotrebi, odnosno zloupotrebi naše podatke, izjavila je za RTS Kristina Kalajdžić, u ime organizacije Partneri Srbija.
Danas počinje "Nedelja privatnosti" u okviru koje će stručnjaci za zaštitu podataka iz civilnog, privatnog i javnog sektora govoriti o aktuelnim pitanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i izazovima u ovoj oblasti u našoj zemlji.
Kristina Kalajdžić je, gostujući u Jutarnjem programu RTS, rekla da malo razmišljamo o privatnosti, koja može da bude ugrožena kada ostavljamo podatke na društvenim mrežama.
"To je odgovornost svih nas. Odgovornost je i onih koji obrađuju naše lične podatke: institucija, kompanija, onih koji stoje iza društvenih mreža, ali odgovornost je i na nama. Moramo da promišljamo dobro svaki put kad lične podatke dajemo", upozorava Kalajdžićeva.
Dodaje da smo skloni da delimo lične podatke na društvenim mrežama, a trebalo bi da povedemo računa o tome.
"Svaka fotografija, video, ime i prezime, naša adresa, to su sve podaci o ličnosti. Na osnovu toga neko može da nas identifikuje i eventualno upotrebi, odnosno zloupotrebi naše podatke", kaže gošća Jutarnjeg programa.
Prema njenim rečima, Srbija ima pravni okvir koji se bavi zaštitom ličnih podataka: Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, te su svi oni koji obrađuju lične podatke dužni da ga primenjuju.
"Postoji institucija koja se zove Poverenik za zaštitu ličnih podataka, koja vrši nadzor i bavi se pitanjem zaštite ličnih podataka. Čini se da građani nisu u toj meri svesni, ali da postaju sve svesniji toga", ističe Kalajdžićeva.
"Mediji krše privatnost žrtava" Najdramatičnije priče odnose se na privatnost dece, koja su ili žrtve nasilja ili su radno eksploatisana. O njima treba da se govori da bi se skrenula pažnja na opasnosti, a opet otkrivanje podataka o takvoj deci može izazvati veći problem. Kalajdžićeva kaže da treba da pričamo o tim temama, pre svega o pitanjima nasilja.
"Naša istraživanja su pokazala, međutim, da mediji u velikoj meri krše privatnost građana, posebno žrtava različitih nasilja i nesreća. Nažalost, veoma često su u pitanju deca i maloletne osobe. Ovo je posebno loše jer se na taj način sprovodi sekundarna viktimizacija", objašnjava Kalajdžićeva.
Ističe da mediji nisu samo televizija i novine, kako se tradicionalno misli, već su to i portali.
"Sve što se objavi ostaje na internetu i to je veoma loše u procesu oporavka žrtve", kaže gošća Jutarnjeg programa.
Ističe da i mediji imaju pravni okvir koji važi kada izveštavaju o maloletnicima i žrtvama nasilja.
"Čini mi se da oni biraju da ga u određenoj meri ne poštuju zarad profita", ukazuje Kalajdžićeva.
Nove digitalne zdravstvene usluge i privatnostPandemija je opteretila naš zdravstveni sistem, ali i podstakla razvoj novih digitalnih zdravstvenih usluga i sistema. Kalajdžićeva navodi da je dobro to što država radi na digitalizaciji, ali da postoje negativni primeri u kojima se videlo da se nije vodilo dovoljno računa o zaštiti ličnih podataka, poput informacionog sistema kovid, koji je u jednom trenutku bio slobodan za pristup.
"Ne razmišlja se dovoljno o zaštiti privatnosti u trenucima kada se onlajn servisi prave. Koliko god da je pozitivno i svi se zalažemo za to da se što više usluga digitalizuje, svi treba mnogo više da obratimo pažnju da se prilikom kreiranja tih sistema vodi računa o zaštiti privatnosti", navodi Kalajdžićeva.
O veštačkoj inteligencijiJedna od tema na panelima, u okviru "Nedelje privatnosti", koja traje do 27. januara, jeste i društvena dilema – primena veštačke inteligencije u Srbiji.
Kalajdžićeva kaže da upotreba veštačke inteligencije ne mora biti nužno loša, ali da je veoma važno da se zna da je reč o donošenju zaključaka, odluka ili profilisanja našeg ponašanja bez učešća ljudskog faktora.
"To može imati posledice i po zaštitu privatnosti, ali i po zaštitu naših drugih prava. Savet Evrope je da se veoma pazi prilikom upotrebe veštačke inteligencije, posebno kada se radi o javnom sektoru, uslugama", zaključuje Kristina Kalajdžić, koja je govorila u ime organizacije Partneri Srbija.
.jpg)
