Izvor: Blic, 08.Jun.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje radnika ide na bolovanje
Globalna ekonomska kriza i strah od otkaza doveli su do toga da zaposleni sve ređe odlaze na bolovanja, čak i kada su ozbiljno bolesni. Zdravstveni radnici kažu da je taj broj manji nekoliko puta nego do kraja 2008. godine. Ovome su doprinele i pooštrene kontrole.
Direktorka Republičkog zavoda za zdravstvenu zaštitu Svetlana Vukajlović kaže za „Blic” da je sveopšte prisutan strah od otkaza smanjio broj dana provedenih na bolovanju bar za trećinu. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Ali i RZZO je pooštrio kontrole kako se propisuju bolovanja, pa i to može biti razlog.
- Sada su naše komisije rigoroznije, a postoji i elektronska evidencija kome se određuje bolovanje i zašto. Čim ustanovimo da neka komisija daje puno dana, proveravamo šta je u pitanju i da li je to opravdano - ističe Svetlana Vukajlović.
Interni podaci u domovima zdravlja pokazuju da se čak tri do četiri puta manji broj građana od početka 2009. godine odlučuje da ode na bolovanje, čak i kada su ozbiljno bolesni, i preporučuje im se ležanje kod kuće. U domovima zdravlja ističu da se umesto nekadašnjih 30 odsto taj broj sada sveo na samo osam odsto radno sposobnih koji se u trenutku teške ekonomske situacije odlučuju da odu na bolovanje.
Specijalista opšte medicine u Domu zdravlja „Voždovac” dr Nevenka Dimitrijević konstatuje da se zbog globalne krize menja odnos prema poslu i u svesti srpskog radnika. Nekada su, kaže ona, zaposleni uzimali po deset dana bolovanja zbog kijavice ili malaksalosti, a sad odbijaju i nakon lekarske preporuke, čak i kad imaju zapaljenje pluća.
- Ja im kažem da moraju da leže, a oni mi sve češće odgovore: „Taman posla, ja radim kod privatnika.” Ljudi odlaze na bolovanje najčešće zbog bolesti koštano-zglobnog sistema jer u tim slučajevima ne mogu da se kreću - dodaje dr Dimitrijević.
Za odsustvo zbog bolesti zaposlenom se od plate odbija 35 odsto. Do 30 dana odsustva plaća poslodavac, a ona duža od mesec dana plaća Republički zavod za zdravstveno osiguranje.
Kao po tradiciji, na odsustvo s posla mnogo lakše se odlučuju zaposleni u državnom sektoru. Ali da je i ovde primetan trend da ljudi nerado odlaze na bolovanja, potvrdio je u izjavi za „Blic” i Radoslav Nikolić, direktor GSP „Beograd”. On kaže da je obično taj procenat između 14 i 16 odsto od ukupnog broja zaposlenih, ali je poslednjih meseci primetan pad.
- Čim dođe proleće i leto, jedan broj zaposlenih zbog poljskih radova odlazi na bolovanje. Ove godine ljudi se ustručavaju jer se boje za posao - rekao je Nikolić.
Ni trudnice neće na trudničko
U RZZO primećuju i da trudnice sve ređe i kraće koriste trudničko bolovanje, kao i porodiljsko. Ovo se odnosi posebno na zaposlene u privatnom sektoru, gde veoma često dobijaju usmena upozorenja od nadređenih da bi po povratku sa bolovanja mogle da izgube pozicije koje su zauzimale.
