Izvor: Politika, 11.Jul.2013, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje pacijenata ide na plaćeni oporavak
Za neke povrede, poput preloma ruke, rehabilitacija u specijalnim bolnicama se više ne odobrava, dok prevencije srčanih i drugih oboljenja gotovo nema
Pacijenti sve manje imaju priliku da odu na oporavak u specijalne bolnice u banjama o trošku države, jer u budžetu zdravstva nema para za to. Za povrede poput preloma ruke rehabilitacija se više ne odobrava, dok oni koji zbog teške bolesti ipak stignu u banju, u njoj borave kraće nego što se ranije, zbog terapije preporučivalo.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) danas plaća svega 3.100 postelja u banjskim centrima, a pre desetak godina oko 8.000 kreveta bilo je namenjeno za rehabilitaciju, ali i prevenciju srčanih, disajnih ili degenerativnih oboljenja.
– Država je nekada vodila računa o očuvanju zdravlja radnika, a poslednjih godina prave prevencije nema. Poslednje restriktivne mere RFZO iz juna 2012, kada je smanjena dužina trajanja rehabilitacije, i dalje važe. Tako oni koji su imali šlog i tešku povredu kičme umesto maksimalno 90 dana, mogu da budu u banji najviše dva meseca, dok pacijent posle operacije kuka ima pravo na najviše tri nedelje oporavka u lečilištu. Mi dobijamo novac na osnovu toga koliko nam bolesnika pošalju, a ne na osnovu toga koliko imamo postelja – kaže profesorka dr Milica Lazović, direktorka Instituta za rehabilitaciju i predsednica UO rehabilitacionih centara u Srbiji i Republičke stručne komisije za rehabilitaciju.
U poslednjih deset godina centri u Banji Koviljači, Ribarskoj Banji, Vrnjačkoj i Seltersu pomoću velnesa i uz sređivanje smeštajnih kapaciteta pokušavaju da privuku što više ljudi, ali dr Lazović smatra da to nije dovoljno da bi bili prepoznati kao destinacije za razvoj banjskog turizma ukoliko država ne pomogne. Naša sagovornica ističe da je u Sloveniji još početkom devedesetih godina obavljeno restrukturiranje centara i da je određeno vlasništvo u njima, ali da su vodili računa o tome da više od 50 odsto vlasništva ostane državno, kako bi mogli da kontrolišu izvore i lekovita blata. Napravili su 14 novih banja i uložili 240 miliona evra, a kod nas, dodaje ona, niko nije uložio ni 240.000 dinara u banje.
– Godine 2007, vlada je donela odluku o prodaji 14 rehabilitacionih centara, iako svojinski odnosi u njima još nisu uređeni. Ne treba prodavati rehabilitacione centre, oni moraju da budu stožer, već treba srediti i privatizovati hotele u njihovoj okolini i dovesti strane investitore. Ako neko i kupi centar sa 500 zaposlenih, sigurno je da će reći da je višak njih 200, pa će ljudi završiti na ulici. Centri Zlatar i Kuršumlijska Banja su ugašeni, a drugi manji centri pokušavaju da opstanu, ali bez pomoći države teško da će im uspeti. Teška je situacija u Bujanovačkoj i Sijarinskoj banji. Vlasti u Vojvodini su ulagali u svoje centre u poslednjih pet godina, a dinar nisu dobili oni u južnoj i centralnoj Srbiji – kaže dr Lazović.
Sanja Mirosavljević, pi-ar RFZO, kaže da je prošle godine od 1. januara do 30. septembra za banjsku rehabilitaciju izdato 31.937 uputa za razne dijagnoze.
– S obzirom na nedostatak budžetu od pet milijardi dinara, verovatno će morati da se razmišlja o racionalizaciji sredstava, što će verovatno uključivati i banjsku rehabilitaciju – dodala je Mirosavljevićeva.
Da nadležni ipak neće tako olako prepustiti rehabilitacione centre, kaže dr Miloš Jeftović, državni sekretar ministarstva zdravlja, koji objašnjava da ovo ministarstvo kao osnivač sada ima malo drugačiji stav, i da moraju prvo da unaprede i zaštite zdravstveni sistem i nivo pružanja zdravstvenih usluga, a specijalne bolnice su deo tog sistema.
– Verovatno će se u nekim godinama razvoja razmišljati o privatizaciji. Sada to nije tema – zaključio je dr Jeftović.
-------------------------------------------------------------------------
Obuka za dijabetičare
Dijabetičari kojima je potrebna rehabilitacija u Vrnjačkoj Banji uskoro će moći da odlaze u „Merkur” i borave tamo 10 dana, gde će imati prilike da se obuče i nauče od stručnjaka kako da žive sa ovom bolešću. Kako je najavila dr Milica Lazović, očekuje se da novi propis stupi na snagu ovih dana, čim bude objavljeno u „Službenom glasniku”.
– Od januara smo se borili za to, jer bez 10 dana u banji za dijabetičare boravak je obesmišljen. Dijabetičari to pravo mogu da ostvare jednom u pet godina, a ranije je bilo jednom u sedam godina. Novina je i da će deca koja imaju problema sa gojaznošću moći da borave na Zlatiboru u „Čigotici” dve nedelje, a bilo im je određeno manje od deset dana – naglasila je dr Lazović.
Nina Stamenić, pi-ar Specijalne bolnice „Merkur” u Vrnjačkoj Banji,objašnjava da je cilj uvođenja obuke dijabetičara u njihovoj ustanovi bio da se na vreme otkriju komplikacije šećerne bolesti, prevencija, kao i pravovremeno uključivanje na insulino terapiju za pacijente na tabletama.
Danijela Davidov-Kesar
objavljeno: 11.07.2013.
