Izvor: Politika, 24.Jul.2011, 23:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve manje ozbiljnih sadržaja na srpskom
Domaća „Vikipedija“ aktivna ali se loše koristi, a za digitalizaciju knjiga nema dovoljno novca
Na Internetu se na srpskom jeziku uglavnom mogu naći sadržaji informativnog i zabavnog karaktera, znatno manje elektronskih knjiga ili studija, a u najvećem broju slučajeva samo osnovne informacije o ličnosti i pojmu iz srpske kulture i istorije. Na svetskoj mreži ima oko 67.000 sajtova sa srpskim nacionalnim domenom .rs što je u odnosu na zemlje zapadne Evrope gde se radi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << o milionskim brojkama veoma malo, ali u odnosu na region podnošljivo. Slovenija, na primer, ima oko 85.000 registrovanih nacionalnih domena, Hrvatska oko 75.000, Bosna svega 10.000, dok se crnogorski nacionalni domen .me sa oko 700.000 registrovanih domena može smatrati globalnim jer je privlačan i zbog istovetnosti sa engleskom zamenicom me ali i srpskom u istom značenju (mene). Uz ove podatke, direktor Registra nacionalnih domena Srbije, Nenad Marinković, dodaje da većini korisnika nije važno da se veže za poreklo zemlje, pa se oko 60 odsto njih opredeljuje za globalne domene poput .org, .com ili .net.
– Procenu kvaliteta sadržaja sajtova na srpskom jeziku, kao i koliki broj njih ima velike i ozbiljne baze podataka teško je napraviti, jer bi to zahtevalo da se blizu 70.000 .rs domena pretrese, a za one sa globalnim domenima to je gotovo nemoguće. Sadržaj na Internetu je ogroman, ali, većinom je još uvek više informativno-zabavnog karaktera – kaže Marinković.
Posebnost prilagođenu korisnicima iz naše zemlje čini će ćirilični domen .srb koji je tehnički dostupan, ali registracija još uvek nije počela jer su u toku završna testiranja koja treba da pokažu kako se ćirilica ponaša kod različitih softvera, pretraživača, imejl adresa.
– Cilj je da ljudi koji koriste samo ćirilicu mogu nesmetano da koriste Internet, da sadržaji na Internetu budu dostupni za najširu populaciju – objašnjava Marinković.
On veruje da će se kvalitet sadržaja vremenom postajati sve bolji. Za sada, dva velika projekta na srpskom jeziku još uvek su bez jače konkurencije: „Vikipedija“ na srpskom, po nivou opštosti i „Projekat Rastko“, po broju digitalizovanih knjiga i studija. Filip Maljković, jedan od saradnika „Vikipedije“ kaže da u proseku ima deset izmena po članku, što pokazuje i aktivnost korisnika, ali i težnju da se tekst stalno dopunjuje.
On opisuje „Vikipediju“ kao polaznu tačku za dalja istraživanja, ali upozorava i da je mnogi đaci, naročito srednjoškolci, koriste na loš način, ne kao osnovni izvor informacija, već kao jedini.
– Učenici osnovnih, a pogotovu srednjih škola kopiraju ceo sadržaj neke odrednice, ne izmene ništa, što svakako nije dobro. Uostalom, „Vikipediju” prave dobrovoljci i postoji upozorenje da neke od informacija možda nisu potpune, a da može doći i do greške – naglašava Maljković.
Iako se u IT svetu mnogo toga promenilo od 1997. godine, kada je pokrenut „Projekat Rastko“, ova biblioteka srpske kulture na Internetu i danas je najveći poduhvat ovog tipa na srpskom jeziku i dalje redak izuzetak u digitalizaciji i postavljanju naučnih studija i knjiga na srpskom jeziku na Internet. Kako se radi o razuđenoj mreži koja postoji u nekoliko zemalja, za sajtove i elektronske biblioteke koji se čuvaju na serverima u Beogradu procenjuje se da od 1997. godine do danas imaju 15.000 članaka, knjiga, drama i drugih priloga na brojnim jezicima, a od 2007. godine postavljeno je2.350 potpuno digitalizovanih knjiga ili priloga na srpskom jeziku.
– Po broju strana to je možda deset odsto korpusa na srpskom jeziku koji smo u međuvremenu delimično digitalizovali, ali je nedovršeno i neobjavljeno jer smo trenutno bez sponzora za tehničke troškove – kaže Zoran Stefanović, direktor „Projekta Rastko“.
Gotovo svi saradnici „Projekta Rastko“ su dobrovoljci, u rasponu od akademika do tinejdžera, plaćaju se samo fiksni tehnički troškovi, a kada za to postoji budžet i tehnička lica. Tehnički je moguće za jedan dan objaviti knjigu od 200 strana ako više korektora odjednom radi na posebnom softveru, ističe naš sagovornik, ali velike enciklopedijske i lingvističke edicije zahtevaju višegodišnji rad visokoobrazovanih korektora-poliglota.
–Imam utisak da otkako je beogradski „Rastko“ u krizi, Srbija ima usporavanje na planu digitalizacije. Moglo bi se sto puta više, i to odmah – naglašava Stefanović.
Jelena Čalija
objavljeno: 25.07.2011.
.jpg)
