Izvor: Politika, 09.Okt.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sve je manje žita u Žitnom Potoku
Nekad opštinsko mesto sve više odumire, kao i dvadesetak sela oko njega na padinama Pasjače i Radana
Žitni Potok – U Pustoj reci, ispod Pasjače, Vidojevice i Radana, nalazi se selo Žitni Potok. Oko njega, po bregovima, dvadesetak sela. Nedelja je pijačni dan u Žitnom Potoku. Pijaca je, ustvari, raskrsnica nasred sela. Tu su i dva šlepera puna brašna. Prodavci kažu da se sve proda, iako je ovo mesto po obilju žita nekada dobilo i ime. Kupuju starci jer ide zima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a kad dođu snegovi ovamo ni ptice ne mogu da prelete. Proda se i sve drugo: paprike, paradajz, luk, kupus – nikad dovoljno jer ovde nema ko da ih proizvodi.
Lep je jesenji dan pa sišli seljaci sa planina od Vlasova, Statovca, Dragog Dela, Bogujevca, Starog Sela, Ševiša, Đurovca, Rgaja, Mrljaka, Jabučeva, Kožinca, Zlate, Bublice, Mačine, Rankove Reke, Glasovika... Da se snabdeju za teške jesenje dane sa kišama i blatom, kao i zimske sa dubokim snegovima. Tada se ne može ni pešice jer su putevi sasvim propali, a seljaci su sve stariji i nemoćniji.
U centru, propale zgrade nekadašnje opštine, pa Doma kulture, velikih prodavnica „Trgoprometa... Zapušten je i spomenik Boži Iliću, slikaru koji je ovde rođen i čiji pejzaži sa ovih predela plene i posle njegove smrti. O njemu se brine književnik Ivan Ivanović kad ovamo dođe preko leta.
Tu je započeta pa ostavljena u korovu i pijaca. Žitni Potok nema više gotovo nijednu ustanovu sem škole i doma zdravlja. Ima samo tri prodavnice i tri kafane. Pred jednom sedi grupa penzionera i, uz čašicu, vodi razgovore o onome šta je nekad bilo, šta je sada i kako bi trebalo da bude, kada bi oni mogli ....
Milorad Ognjanović i Stanimir Grujić su iz sela Glasovika. Milorad je bio privatni preduzetnik, a sada brine o majci kojoj je 88 godina. Stanimir je bivši komandir milicije u Merošini, a ovde provodi leta. Oni kažu da u njihovom selu, u 140 kuća, nema više od 40 ljudi. „U mojoj Gadžinoj mahali u 30 domova ima 9 stanovnika, od koji su tri u jednoj kući. Sve je ostalo pusto. Oživi malo preko leta, kad dođu ljudi iz gradova, a evo već počinje jesen i sve ih je manje. Najmlađe dete u selu Glasoviku rođeno je pre 37 godina. Napišite da se mi Glasovičani, iako malobrojni i stari, trudimo da bar uravnamo i nasipamo puteve. Sve to brzo propadne jer ovuda prolaze teški kamioni sa tovarima drva iz planine i začas sve izrovu. A ’Srbijašume’ ne ulože ni dinar da bar pomognu. Nije čudo što narod odavde beži”, kaže Stanimir Grujić.
– Celo naše selo nema više od tri krave jer nema ko da ih čuva, a stotine hektara livada ostaju nepokošene. Ukinuli su i stanicu policije koja je ovde bila. Sad po selima svuda nestaju kazani za pečenje rakije, plugovi, drljače, sve što je od gvožđa i bakra. A i pokućstvo više nije sigurno tamo gde nema nikoga zimi ili gde je po jedan starac – kaže Milorad Ognjanović.
U društvu ovih starina sede i dvojica mlađih. Miroljub Stanković je ovdašnji električar. On zna svaku kuću i sve prilike.Po njegovom saznanju, u Žitnom Potoku je više od 400 glasača u preko 500 domova. U ovdašnjoj školi je oko 100 đaka, što je više nego prethodnih godina, ali je među njima dve trećine Roma. Sa odeljenjima u Kožincu i Zlati jedva da je dvadesetak srpske dece u celoj školi. Šta privlači Rome da se ovde doseljavaju, niko ne zna.
Dragan Filipović ima, za ove prilike, modernu prodavnicu: u besprekorno čistoj i uređenoj prostoriji je i video-nadzor i klimatizacija! Pored robe za domaćinstva, on je kao pravi Božić-bata. Njegov kombi služi da donese i lekove, poruke i poslatke rodbine iz grada, pa novine onima koji naruče jer one ovamo ne dolaze veće godinama. Poslednji kiosk „Politike” zatvoren je davno, a videsmo ga praznog u jednom privatnom dvorištu u selu Bublici.
Stojana Ilića, predsednika Mesne zajednice, zatekosmo u hladu velike lipe u centru sela, kako objašnjava grupi mladih devojaka i dečaka, popisivača, gde je koja mahala i kuća. I Cole, kako ga ovde zovu, ima prodavnicu i kafanicu. Pred njom, uz osveženje, on ne zna na šta bi se pre požalio: na loše puteve i sokake, na zapušteni vodovod, na mesnog popa, ili na blokadu žiro-računa MZ zbog neplaćene struje za ulično svetlo. Hoće, kaže, da im ukinu i bolnički stacionar, da ga svedu samo na ambulantu. Čak su i prostorije MZ pet puta obijane, i još su bez stakla na prozorima. Pšenicu seju tek dva tri domaćinstva na oko 15 hektara, a kukuruz skoro niko. Žitni Potok je, iako se tako zove, već davno bez žita. Jedino svetlo su, kaže, benzinska pumpa i tri prodavnice
Pred kafanu naiđe i Mile Simić iz Gornjeg Statovca. On reče da tamo u njegovom kao i u Donjem i Srednjem Statovcu i u Vlasovu nema ni pedesetak staraca. Do sedišta opštine u Prokuplju više je od 50 kilometara. Do Žitnog Potoka treba pešačiti celih 20 kilometara, pa odatle autobusom koji ide zaobilaznim putem, preko Žitorađe, dvostruko dalje nego preko Belog Kamena, gde je put sasvim propao.
– Ne bi trebalo sve crno o nama – kaže trgovac Filipović i podseća da su odavde potekla poznata imena: slikar Boža Ilić, književnik Ivan Ivanović, muzičar Stefan Milenković, prvoborci, generali, poslovni ljudi. Neki se već i odužuju zavičaju kao Beograđani Radule Karadžić, koji je izgradio put do svog rodnog Statovca, ili Slobodan Simić koji je izgradio crkvu, ali i kupio i spasio od propadanja i „Prokupac” i „Milana Toplicu”.
Dragan Borisavljević
objavljeno: 10.10.2011.
