Izvor: Blic, 24.Jul.2011, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svastika obarala Kolarčev testament
Osam godina nakon smrti Ilije Milosavljevića Kolarca (1800-1878) objavljeno je da njegova zadužbina iznosi 904.935,17 dinara, što je bilo jednako petnaestini ukupnog novca u prometu tadašnje Srbije. O kakvom je bogatstvu reč, svedoči činjenica da je i više od pola veka nakon te objave (1940) Kolarčeva književna nagrada po iznosu bila veća od Nobelove nagrade.
Iako jedan od najvećih srpskih filantropa, Kolarac nije bio miljenik Obrenovića, ali ni rođene svastike, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koja je tri godine nakon njegove smrti pokušavala da mu obori testament.
Podržane od tadašnje vlasti, koje su Kolarca optužile za veleizdaju i sprovele u aranđelovački zatvor da bi ga kralj Milan pomilovao na dan proglašenja nezavisnosti Srbije 10. avgusta 1878, prve su spor za obaranje testamenta pokrenule dve Kolarčeve sinovice.
U želji da se domognu bogatstva, razni mešetari su na sve moguće načine pokušavali da dokažu da je testament falsifikovan i da Kolarac nije bio pri čistoj svesti kad ga je diktirao.
Nakon velikih pritisaka, Beogradski sud je uvažio tužbu sinovica i testament poništio. Iz krugova vlasti plasirana je priča da bi ostvarenje Kolarčevog testamenta značilo "opasnost za državu i monarhiju”, a sinovice su obećavale da će, ako dobiju spor, četvrtinu dati za dobrotvorne ciljeve. Opozicija je pak branila Kolarčevu poslednju volju, tvrdeći da su sudije - podmićene.
Potom se pojavila i Kolarčeva svastika Draga Stanojlovica, tražeći da iz ostavinske mase dobije nakit svoje pokojne sestre. U knjizi "Zapisi starog Beograđanina” Kosta N. Hristić piše da je prilikom polaganja zakletve u sudu "Stanojlovica pala u tako razdraženje da je uzela grozno kleti sve članove Kolarčeve zadužbine i sve njihovo živo i mrtvo.”
Opširnije u štampanom izdanju.
