Izvor: Politika, 21.Sep.2010, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Švalerske dozvole i liciderska srca
Šabački malogospojinski vašar najveća je narodna svetkovina u zapadnoj Srbiji
Šabac – Zvanično juče, na Malu Gospojinu, a nezvanično još pre dve-tri večeri, počeo je šabački vašar i trajaće, ako vreme posluži, bar do kraja sedmice. Na četrdesetak hektara Mihailovca, poljane pored Save koja je dobila naziv po starom trkalištu Drinskog kola jahača kneza Mihaila Obrenovića, gotovo da nema praznog mesta. Reku ljudi iz svih krajeva Srbije dočekuju prodavci igračaka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << tehničke robe, kućnih potrepština, novog i starog odela, proizvođači ćeten-alve i liciderskih srca, kazandžije, pinteri, kovači, roštiljari, pečenjari, džambasi...
Za šabački malogospojinski vašar kažu da je najveća i najluđa narodna svetkovina na Balkanu, što sigurno nije, ali jeste bar u ovom delu Srbije. Koje godine je počeo, niko ne može da potvrdi, a nije održan samo ratne 1941. kada je nemački okupator, u znak odmazde zbog pokušaja oslobođenja grada, poterao Šapčane na krvavi marš do logora u sremskom selu Jarak, odakle se mnogi nisu vratili. U svim drugim prilikama, vašarska atmosfera bila je neodoljiva.
Na pivskim flašama, gumicom zakačene hiljadarke i desetice evra mame lakoverne, ali drveni prstenovi gotovo da nikada ne pogađaju cilj. Dedica u čojanom odelu nudi užičku rakiju i rezbarene čuture, momak i devojka „švalerske dozvole“, a učenik „čiča Jove sa Romanije“ čajeve za sve boljke. Gajdaš u čojanom odelu i sa šajkačom na glavi za sitan bakšiš uveseljava prolaznike, isto radi i dečak sa harmonikom, koji sedi na blatnjavom prolazu.
Zid smrti braće Marinković, uvek na istom mestu, samo se generacije vozača smenjuju. Starijeg brata Ćiru i mlađeg Pericu, koji su bar tri decenije vozili motocikle u buretu, zamenili su njihovi sinovi. Ćira, kao direktor, najavljuje program u kojem učestvuju tri vozača i jedna devojka. Glavna tačka je vožnja automobilom po uspravnom zidu!
Na vašaru se može i zabaviti u „kući smeha“, naježiti u „megahoror“ tunelu, voziti na „skalamerijama“ od kojih se vrti u glavi, proveriti snagu pesnice. Tu su i električni automobili, ringišpili i vozići a ulaznice gotovo za sve koštaju 150 dinara.
Noć je vreme kada se Mihailovac protrese kao Etna, a muzika se raspe sve do prvih šabačkih sela. Estradna ponuda nije toliko bogata kao u godinama kada su ovde karijeru počinjale mnoge kasnije domaće folk zvezde, ali zabave ne nedostaje. Nema potrebe ni davati pare za „glavu pod suknju do deset“ kada se sve ionako vidi...
Uz provod ide i dobar zalogaj. Praseće pečenje prodaje se za 900, a jagnjeće i jareće za 1200 dinara za kilogram. Puši se na sve strane, mesa ima „ko drva“ i ne meri se u gram. Vešte aščije brzim udarcima satare seku pečenje, tako da komadi ostaju celi iako je prase, ili jagnje tek skinuto sa ražnja. Cene pića su ostale prošlogodišnje: pivo je 100, a rakija i kafa 50 dinara.
Na vašarskim štandovima nove farmerke se prodaju po 800 dinara, isto toliko koštaju i teksas-košulje, dok su dukserice i jakne između 1.000 i 2.000 dinara. Prodavci stare odeće i obuće svoje artikle raširili su po travi i uglavnom ih nude po 200–300 dinara. Ovde se za 10 evra može kupiti perika za plavuše, za 20 evra polovna venčanica, od 30 do 100 evra nošena, ali očuvana bunda, za 50 evra mašina za veš...
Miroljub Mijušković
-------------------------------------------
Presna srca se ispeku pa oboje
Bratislav Pajić, iz sela Draginca kod Loznice, kaže da se već 30 godina bavi prodajom i pravljenjem liciderskih srca, a više od deset godina svoje proizvode prodaje na Šabačkom vašaru. Kaže da ih kupuje narod, uglavnom muškarci za devojke, supruge, bake…
– Za ovaj posao potrebno je mnogo ljubavi, ne može svako da napravi kvalitetna liciderska srca, samo za jedno utroši se najmanje dva sata. Pravljenje liciderskih srca je komplikovan posao. Prvo se od vode, brašna i meda zamesi testo, a onda se iz njega modlama vade srca. Posle toga se presna srca peku, nakon čega se boje anilinskim bojama, tradicionalno u crveno, i potom se šaraju po želji – priča Pajić.
A. A. J.
Igle, gaće, majice, čarape...
Dragan Milenković iz Obrenovca, rodom sa Kosova, kaže da sa porodicom u Srbiji živi od 1999. godine i da nikada nije bilo teže nego ove godine.
– Od ovog posla preživljavam i izdržavam 13 članova porodice. Prodajem sve, igle, gaće, majice, čarape, sunđere... U Šapcu prodajem svakog petka na pijaci i svake godine na vašaru. Posla nema, ljudi nemaju para, cene ne možemo da podignemo, danju nema mnogo ljudi, evo vidite i sami, a uveče jedino omladina šeta i samo razgleda, retko ko da nešto i kupi. Zakup tezge je skup, 5.000 dinara je metar kvadratni – kaže razočarano Milenković.
A. A. J.
Palma prikuplja potpise na vašaru
Tradicionalno veliku posetu građana Šabačkom vašaru iskoristila je i stranka Dragana Markovića Palme „Jedinstvena Srbija“ za prikupljanje potpisa i promociju svog programa. Interesovanje je kažu dobro i očekuju preko stotinu novih pristalica i članova.
A. A. J.
objavljeno: 22.09.2010.
