Izvor: Politika, 12.Okt.2010, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svakog u oči gleda
Za počasnog građanina Kraljeva proglašen je primarijus dr Miloš Bačanac, oftalmolog, ili, kako o sebi kaže, „radnički, seljački, ciganski doktor”
Kraljevo – Nije pogrešio Miroslav Bačanac, otac petoro dece, iz planinskog sela Zuckulje na Rudnu, kada je sina Miloša, smatrajući da lekarski pomoćnici u ratu najbolje prolaze, odveo u Beograd i upisao u srednju medicinsku školu. Nije pogrešio ni što se rata tiče, a ni sina Miloša. Jer, bez obzira na to što te >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 1960. godine niko nije očekivao, Srbi su ponovo ratovali, a Miloš je, kao i u osnovnoj školi gore u planini, do koje je putovao 18 kilometara, i tamo u Beogradu bio odličan đak. Posle je postao i doktor i radio tokom pune četiri decenije na poslu očnog lekara. I, nedavno je, na Kraljevdan, dan grada na Ibru, proglašen počasnim građaninom Kraljeva. Kraljevčani su tu odluku prihvatili sa zdušnim odobravanjem, aplaudirali su mu i čestitali sugrađani – sa naočarima i bez njih.
Zanimljiv je životni i profesionalni put Miloša Bačanca. Dečačić sa planine Radočelo, snašao se u Beogradu. U srednjoj školi bio je najbolji među 1.100 đaka, u najboljoj srednjoj školi u Jugoslaviji. Od direktora Andreja Deličija dobio je knjigu i sto hiljada dinara. Dovoljno za tromesečni život podstanara. A tih šezdesetih godina sa diplomom sanitarnog tehničara zaposlio se na mestu inspektora u beogradskoj opštini Savski venac. Posao mu nije bio težak...
– Međutim, kada sam onako nežan i mršav jednom kasapinu, koji je bio baš krupan čovek, u blizini Kalenić pijace, napisao kaznu od pet hiljada dinara, on je zgrabio sataru... Ja sam se spasao bekstvom i odmah pokupio dokumenta i upisao se na Medicinski fakultet. Na posao se više nisam vraćao, a fakultet sam 1969. završio u roku – kaže Bačanac.
Kao student Bačanac nijedan ispit nije polagao ponovo i nikada u drugom roku već samo u junu, kako bi preko leta nesmetano mogao da u svom rodnom selu kosi, plasti, peče kreč... odnosno zaradi novac za narednu studentsku godinu. A, kada je studije okončao, zaposlio se u rodnom kraju u Dispanzeru medicine rada pri Fabrici vagona. Početkom sedamdesetih se oženio Beograđankom Natašom, koja je, nažalost, nedavno preminula. Ima sina i kćerku, odraslu i uspešnu decu.
Pune četiri decenije radio je u pomenutoj ustanovi i dobro pamti kada su 12. aprila 1975. godine u dramatičnim trenucima, samo zahvaljujući njegovoj stručnosti i hrabrosti, od pet radnika Fabrike vagona, klinički mrtvih od trovanja ugljen-monoksidom a zaglavljenih u dimnjaku Livnice, četvorica povraćena u život. Država mu se odužila Medaljom zasluge za narod, a radnici FVK odlukom „dr Miloš Bačanac može na bilo koju specijalizaciju o fabričkom trošku“. Odabrao je oftalmologiju, postao doktor specijalista a nakon niz objavljenih stručnih radova posebno iz oblasti ergooftalmologije, 1996. godine promovisan je u zvanje primarijusa.
I, „nema čoveka kojeg doktor, specijalista, primarijus Miloš Bačanac nije primio i pregledao, pre, tokom ili posle radnog vremena. I, znalo se da je kao najveću čast primao rumenu jabuku iz ruke“. To je najčešći i najkraći komentar Kraljevčana na vest da je postao „počasni građanin“.
– Morao sam da ugradim „semafor” ispred ordinacije, jer su ljudi navikli da ulaze u ordinaciju bez ikakvog reda pa se onda znalo – samo na zeleno. Isti tretman su imali svi i svi su bili uvaženi pa su me zato i nazvali „radnički, seljački, ciganski doktor”. Ja sam se trudio da lečim ne samo prerano obolele već sam činio sve i za one kojima je starost omela dobar vid. Zašto bi neko morao da okonča život slep, da pred kraj svog veka ne vidi unuče, praunuče... ako medicina može da pomogne – pitao se često i lečio dr Bačanac, od pre tri meseca penzioner i sada počasni građanin Kraljeva, na čemu mu je, odmah prve večeri posle tog proglašenja, samo telefonom čestitalo više od stotinu sugrađana...
Miroljub Dugalić
objavljeno: 13.10. 2010.
.jpg)
