Izvor: Glas javnosti, 02.Avg.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svakog sata pretučene dve žene
BEOGRAD - U proteklih šest meseci Savetovalište protiv nasilja u porodici dobilo je 2.800 poziva za pomoć, a od početka godine zabeleženo je 20 slučajeva nasilja sa smrtnim ishodom, što ukazuje na zabrinjavajući porast te vrste krivičnih dela - rekla je juče Vesna Stanojević, koordinator Savetovališta.
Na tribini posvećenoj problemu nasilja u porodici, ona je upozorila da je ta pojava posebno eskalirala poslednjih dana.
- Suočavamo se sa izlivanjem nasilja iz porodica, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << na ulice. Tvrdim da dečaci koji su pre nekoliko dana rušili svoj grad dolaze iz porodica u kojima je bilo nasilja - rekla je Vesna Stanojević.
Ona je naglasila da nema dobrih rezultata u toj oblasti, i pored izmena zakona, kao i da je neophodna saradnja svih struktura društva u suzbijanju nasilja, zbog čega je i organizovana ta javna debata.
BESPLATAN PREGLED
Žrtve uglavnom i ne znaju da nasilje mogu prijaviti u Zavodu za sudsku medicinu u Beogradu, gde stručnjaci utvrđuju stepen povreda, a što kasnije može koristiti u sudskom postupku. Takav pregled košta 7.000 dinara, ali troškove snosi gradski budžet - rekao je sudija Pašalić.
ISKASAPIO SUPRUGU
Slavoljub Filipović (44) iz Beograda ubio je pre tri dana kuhinjskim nožem svoju suprugu Zlatu (45) nasred ulice, i pored toga što je zbog ranijih nasilništva imao zabranu prilaska svojoj žrtvi.
Odmah posle toga on je izvršio samoubistvo.
Slavoljub je iskasapio nesrećnu ženu pred nekoliko desetina očevidaca na uglu ulica Mike Miljanića i Salvadora Aljendea na Karaburmi u Beogradu.
- Ne završava se problem smeštanjem žena u Sigurnu kuću, pošto one tu ne mogu tu večito da ostanu. Čak i kada im pomognemo da nađu posao, one zarađuju dvadesetak hiljada i sa tim novcem ne mogu da obezbede normalan život za svoju decu- rekla je Stanojevićeva.
Učesnici tribine smatraju da žrtve nasilja u porodici nisu dovoljno zaštićene, jer im nasilnici prete i tuku ih čak i kada ne žive „pod istim krovom“. Osim toga, sudski procesi u tim slučajevima su dugi, a ne postoje mehanizmi za njihovo ubrzavanje, pa siledžije razvlače proces i „uživaju“ u svojim stanovima, dok im se porodice snalaze kako umeju. Oni na taj način izigravaju novi zakon po kojem se „nasilniku oduzima stan, bez obzira na vlasništvo“. Veliki problem za kažnjavanje nasilnika predstavlja i to što žene ne žele da prijavljuju batinanje, a ukoliko tako nešto i učine, kasnije odustaju od procesa.
Zoran Pašalić, predsednik Veća sudija za prekršaje Srbije ilustrativno je objasnio ozbiljnost tog problema.
- U Srbiji svakog sata bivaju pretučene dve žene. Znači sada, dok ovo pričamo, negde u našoj zemlji dve žene su dobile batine, koje iz socijalnih razloga, uglavnom i ne prijavljuju - rekao je sudija i objasnio da je, sankcija, koliko god se na njoj insistira, kao lečenje akutne bolesti, odnosno da daje efikasne , ali kratkoročne rezultate. Zato je najavio kontinuirani rad sa registrovanim korisnicima.
Još jedan od problema o kojima su govorili socijalni radnici i psiholozi je tzv. „naučeno“ ponašanje zbog čega majke, dojučerašnje žrtve, preuzimaju taj model ponašanja i prebijaju svoju decu, čak i za vreme boravka u Sigurnoj kući. I kada započnu samostalni život one nastavljaju sa tim, zbog čega se, nažalost, iz takvih porodica uglavnom regrutuju budući nasilnici i „deca ulice“.
