Izvor: Blic, 16.Nov.2010, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svakodnevni stres podstiče rast tumora
Svakodnevni emotivni stres može da podstakne rast tumora, tvrdi grupa genetskih istraživača sa Univerziteta Jejl. Posle ispitivanja na genima vinske mušice naučnici su zaključili da svaki psihički potres, koji čoveka uzdrma emotivno ili fizički, otvara put ćelijskim mutacijama, koje su i uzrok nastanka tumorskih ćelija i pojave maligne bolesti.
Ekipa genetičara sa Jejla tvrdi da svakodnevni stresovi, kroz koje čovek prolazi na poslu ili u porodici, mogu da dovedu do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << mutacije u različitim ćelijama, a ne samo jednoj, i da su na putu da konačno dokažu vezu između emocija i pojave raka. Svako od nas mogao bi navesti primer nekoga za koga okolina smatra da je od raka oboleo jer je na poslu bio izložen velikom stresu ili je bio pogođen nekom porodičnom tragedijom. Međutim, lekari ipak smatraju da nauka, za sada, nema jakih i nepobitnih dokaza o uzročno-posledičnoj vezi između stresa i nastanka raka, iako je nesumnjivo da je savremeni način života čoveka u gradu neodvojiv od stresa.
Profesorka Miroslava Jašović-Gašić, neuropsihijatar i direktor Instituta za psihijatriju Kliničkog centra Srbije, kaže kako nema dokazanih naučnih podataka da stresori, znači emotivni potresi različitih vrsta i jačina, mogu sami za sebe izazvati nastanak tumora. Međutim, ona kaže da niko ne može poreći kako kod nekih oblika malignih bolesti stresovi utiču na tok bolesti i vek preživljavanja.
- Snažan stres na poslu može da bude okidač za nastanak somatskog oboljenja za koje pacijent uopšte nije znao da postoji. Kakav će tok bolest imati, zavisi od mnogobrojnih spoljašnjih faktora, kvaliteta ličnosti pojedinca, podrške porodice, psihosocijalnih faktora iz okoline - objašnjava prof. Jašović - Gašić.
Naša sagovornica se još osamdesetih godina sa svojim timom na Institutu za psihijatriju bavila psihoonkologijom, koja je definitivno ukazala na značajno prisustvo psihijatra u medicinskom timu koji leči osobu obolelu od raka. Tako na primer, nastavlja profesorka, razvod braka ne može biti jedini faktor koji dovodi do karcinoma dojke, ali i te kako može biti ubrzavajući faktor da se pojave simptomi.
- Pokazalo se da određeni pozitivni stavovi pacijenata poboljšavaju kvalitet života osoba sa malignom bolešću, a da kod onih sa metastazama čak produžavaju život. Emocije i stres koje proživljavamo ne mogu sami po sebi da dovedu do raka, i tu su onkolozi u pravu, ali svakako mogu da utiču da se maligna bolest ispolji ranije nego što je u genomu iskazano. Stres utiče i na tok i ishod bolesti - kaže naša sagovornica.
Stručnjaci se slažu da, iako je stres sastavni deo života savremenog čoveka, veći udeo u nastanku malignih bolesti, pored naslednih faktora, imaju pogrešan stil života i način ishrane.
- Mi nasleđe ne možemo da promenimo, ali stil života, koji podrazumeva za nekog stalnu borbu za posao, za drugog uspeh u karijeri, što nosi i mnogo stresa, možemo da menjamo. U Srbiji svake godine imao 4.000 novoobolelih od raka dojke i čak 5.200 obolelih od raka pluća. Oboleva, naravno, i čovek sa sela, za koga mislimo da uživa u prirodi i nema sekiracija - objašnjava dr Ana Jovićević-Bekić iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Ona dodaje da je dokazano da ishrana i fizička aktivnost imaju uticaj i značaj za pojavu maligne bolesti, ali da za stres tako nešto nije moguće dokazati.
- Verovatnije je da ćemo se izboriti sa bolešću kakva je rak kada nismo pod stresom. Stres načinje integritet i na taj način se gubi energija koja je potrebna na drugom mestu. Stres kojem smo izloženi dugo sigurno doprinosi pojavi bolesti, ali nikada ne možete reći da je neko dobio rak zato što je bio pod stresom - kaže dr Jovićević-Bekić.
Broj za podršku obolelima
U jučerašnjem intervjuu sa ministrom zdravlja dr Tomicom Milosavljevićem načinjena je nenamerna greška. Naime, telefonski broj za psihološku podršku obolelima od malignih bolesti nije tačno napisan. Pravi broj je 0800-202-303.
.jpg)
