Izvor: Politika, 12.Nov.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svako domaćinstvo ima svoj kamenolom
Na području Struganika kod Mionice „eksplodirao” novi biznis – vađenje i obrada čuvenog pločastog kamena, pa u četiri sela ima čak 80 aktivnih majdana, a od tog posla meštani dobro žive
Mionica – Prva pomisao na mioničko selo Struganik je slavni vojskovođa – vojvoda Živojin Mišić koji je u njemu rođen. Ali ovo mesto je poznato i po tome što više od jednog veka traje eksploatacija i obrada jedinstvenog struganičkog pločastog kamena sa kojim je, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pored ostalog, obložena i fasada čuvene Bečke opere. Posle demokratskih promena i privatizacije, u Struganiku i nekoliko susednih sela došlo je do prave eksplozije ovog posla. Praktično, svako domaćinstvo ima svoj kamenolom i radionicu za obradu kamena.
Iako se radi o kamenolomima manje i srednje veličine, njih na području Struganika, Popadića, Brežđa i Berkovca ima 80. Kad smo sa meštanima prebrojavali kuće na tom prostoru, bilo ih je tek nešto više od 100. To je, kako je neko primetio, podatak za Ginisovu knjigu neobičnih rekorda. U centru Struganika pored prvog kamenoloma sreli smo živahnog Milutina Kaljevića, koji je u njemu dok je bio državni, odnosno u sastavu preduzeća „Kolubara” iz Mionice, kao poslovođa radio punih 30 godina i dočekao penziju. Kaže da je u majdanu bilo zaposleno i usput učilo kamenorezačku veštinu 70 meštana Struganika i nekoliko okolnih sela. Na pitanje kakav je ovo kamen kada praktično svaka kuća ima svoj majdan, vremešni Milutin je skoro poskočio na noge i počeo da objašnjava.
– Ako su ga Nemci još pre Prvog svetskog rata vadili i konjskim zapregama odvozili do Beograda a odande brodovima širom Evrope, to dovoljno govori da u svojoj kategoriji nema ravna u svetu. Bio sam u jednoj delegaciji preduzeća koja je posetila fabriku u blizini Minhena i posle testiranja uzorka koji smo odneli video njihovo divljenje i veliko zadovoljstvo – kaže Milutin.
Na kilometar i po od centra Struganika zaustavili smo se ispred radnje Veselina Jovića u selu Popadiću. Njegov mlađi sin Slobodan pokazao nam je put do kamenoloma. Iz ambijenta sličnog kanjonu Kolorada samo reski zvuk metalne ćuskije oglašava da nekoga ima među vertikalno uzdignutim stenama žućkastocrvene boje. Veselin je odložio tešku ćuskiju i objasnio nam da se ovim poslom, u koji je uključio oba sina, bavi 20 godina i da mu je on pomogao da učvrsti domaćinstvo što ne bi mogao sa poljoprivredom.
– Jeste ćuskija uz metalni malj, klinove, kramp i lopatu, kao jedna od osnovnih alatki u ovom poslu teška, radi se od jutra do mraka, ali ima određenog zadovoljstva. Ovo je blagorodni kamen koji se žestoko opire sve dok ga ne odvojite od podloge, a posle toga on se bukvalno predaje i sa njim možete da radite šta hoćete. Vadi se samo ručno, jer eksploziva ne sme biti ni u minimalnim količinama. Prošle godine nam je došao glumac i reditelj Radoš Bajić, sa kojim sam se u tri reči dogovorio i o ceni i kakvu obradu hoće – priča Veselin koji bi formalno u avgustu naredne godine trebalo da ode u penziju, ali kako reče, posao sa kamenom se radi sve dok čovek oseća da ima snage.
I njegov komšija Živojin Matić, koji je sa posla mašiniste ušao u kamenolom pre 15 godina, tvrdi da se od vađenja pločastog kamena može solidno živeti. Trenutna cena mu je od tri i po do četiri evra po kvadratu, odnosno kubik prve klase nešto više od 7.000 dinara. Priča da i pored ove, uslovno rečeno gužve, nema netrpeljivosti među vlasnicima kamenoloma. Jedino se mimoilaze u tvrdnjama kako je najkvalitetniji kamen baš onaj koji se nalazi u njihovom majdanu. Većina kamenoloma je otvorena na imanjima meštana. Obaveze koje vlasnici plaćaju državi nisu prevelike, i kako nam rekoše u poverenju, ona je poodavno shvatila da su to njihove najplodnije njive i bašte. Ujedno, to je tradicija i životna veza sa kamenom čiju harmoniju ne treba remetiti.
Inženjer rudarstva Branko Matović, zaposlen u valjevskom privatnom građevinskom preduzeću „Ingrap omni” koje je kupilo centralni kamenolom u Struganiku, kaže za naš list da je kamen izuzetno značajan prirodni resurs za ovaj kraj. Jer, radi se o vrlo kvalitetnom pločastom i litografskom kamenu. Po kvalitetu i boji nema sličnih nalazišta na prostoru Srbije zbog čega postoji pored domaćeg tržišta veliko interesovanje kupaca iz Nemačke, Austrije, Mađarske... Kako objašnjava, najviše se koristi za oblaganje spoljnih zidova na stambenim i ekonomskim objektima, za podove, odnosno staze, trgove, uređenje enterijera a zbog svoje rustičnosti i prilagodljive obrade sve više se koristi kao materijal za ukrašavanje i oblaganje zidova u manastirima, crkvama, konacima i sličnim objektima. S obzirom da se sa male površine dobija velika kubikaža, inženjer Branko veruje da će se u ovom kraju još dugo, dugo vaditi, strugati i glačati čuveni struganički kamen.
Budo Novović
objavljeno: 13.11.2011
