Izvor: Blic, 23.Maj.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki treći studira pravo, a posla nema
Svaki treći studira pravo, a posla nema
BEOGRAD - Nedavnom odlukom Ministarstva prosvete školarine za samofinansirajuće studente u Srbiji drastično su poskupele, pa će cene studija za ovu kategoriju visokoškolaca ubuduće iznositi od 500 do više hiljada evra godišnje. Međutim, uz polemiku koja usledila o opravdanosti tako skupih studija, među profesorima i samim studentima i dalje je ostala nerešena dilema da li naše visoko školstvo produkuje veći broj kadrova >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << nego što to može da apsorbuje posrnula privreda, kao i da li se najviše školuju zanimanja za kojima je potreba najmanja? Opet, prema dostupnim podacima, Srbija ima svega pet odsto visokoobrazovanog stanovništva.
- Prema popisu iz 1991. imali smo manje od pola miliona ljudi s visokom i višom stručnom spremom, dok oko 600.000 stanovnika nikada nije kročilo u školu. Ako se to uzme u obzir, imamo manjak visokoobrazovanih ljudi. U tom smislu u ministarstvu smatramo da država treba da školuje onoliko studenata koliko god može finansijski da podnese. Drugo je pitanje šta država treba da finansira i tu bi imalo smisla da se pogledaju potrebe države i stanje na tržištu rada - kaže profesor Srbijanka Turajlić, pomoćnik ministra prosvete u republičkoj vladi. Možda broj od 33.000 studenata koji se godišnje upišu na naše univerzitete izgleda prevelik, ali samo trećina upisanih na kraju i diplomira. Sem toga, fakulteti nekima služe i za odlaganje služenja vojnog roka, pa se i tu pojavljuje izvestan broj 'lažnih studenata'.
- Treba razlučiti da li je visoko školstvo socijalna, ili razvojna kategorija. Problem ne može da se reši preko noći, ali postoje fakulteti gde se rešava. Konkretno, na Ekonomskom fakultetu se nekoliko godina unazad upisivalo i po 2.500 studenata, a sada je taj broj sveden na 1.200. Još jedan način na koji bi mogao da se reši preveliki broj studenata je da se onima koji su 'zaglavili' na trećoj ili četvrtoj godini studija prizna diploma više škole - kaže Miloš Milovanović iz Studentske unije Srbije. Tu mogućnost je predvideo i novi Zakon o univerzitetu, ali je prepustio fakultetima da o tome odlučuju.
Prema predlogu Beogradskog univerziteta, prvu godinu osnovnih studija u narednoj školskoj godini trebalo bi da upiše 15.786 brucoša i od tog broja 8.635 studiraće na teret budžeta, dok će 7.151 biti samofinansirajući.
- Briga države su studenti koje ona finansira. Ako neko ima uslova i interesa da obrazuje veći broj studenata, država tu nema potrebe da se meša. Ona treba samo da vodi računa da takvih ne bude previše, pa da onim na budžetu pokvare uslove za studije - misli profesor Turajlić. Što se tiče potreba države, ona još nije napravila plan razvoja da bi se na osnovu toga mogle sagledati potrebe za visokoškolskim kadrom. Međutim, profesor Turajlić misli da čak i kad bi postojao taj plan, rešenje ne bi bilo neškolovati nekoliko generacija fakulteta čiji kadrovi su suficitarni.
- Ne možete tek tako uskratiti pravo ljudima da studiraju ono što žele. Prošle godine su uprkos relativno visokim školarinama na nekim fakultetima ostala nepopunjena budžetska mesta, a neki fakulteti su popunili sva samofinansirajuća. To znači da se ljudi nisu opredeljivali spram cene, već spram onoga što žele da studiraju. Slovenci dve godine nisu upisivali studente na stomatologiji, ali nisam sigurna da je to ispravno - kaže profesor Srbijanka Turajlić.
Miloš Milovanović iz Studentske unije smatra da bi država trebalo da kaže ko ima prioritet. 'Problem je što je kod nas, zbog diskutabilnog kvaliteta obrazovanja, obezvređena diploma srednje škole', kaže Milovanović.
Na evidenciji Republičkog zavoda za tržište rada nalazi se 24.392 sa visokom stručnom spremom. Kao zanimanja kod kojih je potražnja veća od ponude ističu se inženjeri informatike, organizatori baze podataka, inženjeri elektrotehnike za računarske sisteme i za telekomunikacije. Deficitarna zanimanja su i farmaceuti, profesori stranih jezika i muzike, kao i lekari specijalisti, dok su sva ostala zanimanja, manje-više, suficitarna. Među njima su i mašinski inženjeri, arhitekti, prirodnjačka zanimanja, a na posao najduže čekaju inženjeri za proizvodnju bilja, agroekonomisti i arheolozi. Iako su na listi nezaposlenosti pravnici odmah iza ekonomista, i ove godine će čak trećina studirati na Pravnim fakultetima.
Zavod za tržište rada je napravio i akciju prikupljanja podataka i anketiranja visokoobrazovanih nezaposlenih i potencijalnih poslodavaca u cilju njihovog zaposlenja. Preduzeća su u najvećoj meri zainteresovana za angažovanje nezaposlenih u svojstvu pripravnika (72 odsto), volontere bi angažovalo osam odsto, a svega šest odsto preduzeća pokazalo je potrebu za zapošljavanjem visokoškolskih kadrova bez učešća zavoda. R. Pivljanin Nezaposleni visokoobrazovani kadrovi ( Prema podacima Republičkog zavoda za tržište rada)
Zanimanje broj
Ekonomisti 2.505
Pravnici 2.132
Lekari opšte prakse 1.132
Inženjeri za proizvodnju bilja 709
Stomatolozi opšte prakse 453
