Izvor: Politika, 26.Avg.2013, 13:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki treći porođaj carskim rezom
Žene se sve kasnije odlučuju za potomstvo iako se time povećavaju rizici od hromozomskih poremećaja ploda i pojave hroničnih bolesti kod majke
Od 6.800 porođaja, koliko se godišnje obavi na Klinici za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije, trećina njih se završi carskim rezom, a ovoj statistici između ostalog „kumuje” i činjenica da veliki broj žena prvo dete rađa u četvrtoj deceniji života. Profesor dr Aleksandar Stefanović, direktor ove zdravstvene >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ustanove koja u oktobru puni 90 godina postojanja, kaže da u poslednjih 25 godina stalno raste broj starijih perinatoloških pacijentkinja, jer žene odlažu prvi „susret” sa novorođenčetom dok ne završe fakultet, pronađu svoje mesto pod profesionalnim suncem, a potom i idealnog životnog partnera koji po ovakvom „redu vožnje” stiže sredinom tridesetih godina.
Međutim, pošto se rupe u zakonima biologije teško pronalaze, sve veći broj žena prinuđen je da održava trudnoću i da radi (dodatne) dijagnostičke testove kako bi bez brige i bojazni dočekale rođenje deteta.
– Iako nema nikakvih bioloških garancija da će dvadesetogodišnjakinje dobiti zdravo potomstvo, kako žena stari, raste rizik od hromozomskih poremećaja ploda i verovatnoća da majka oboli od neke hronične bolesti, koja dodatno komplikuje trudnoću. Sve to rezultira i povećanjem carskih rezova, tako da godišnje imamo 2.250 carskih rezova, a to u statističkom prevodu znači da se svaki treći porođaj završi carskim rezom – ističe profesor Stefanović.
On naglašava da je samo lekar taj koji odlučuje da li će se trudnoća završiti carskim rezom.
– Kako žena ulazi u četvrtu deceniju prirodni porođaj postaje sve problematičniji zbog smanjenih kontrakcija, a broj obaveznih i preporučenih testova tokom devet meseci trudnoće raste, pa izreka „sve je lakše kad si mlad” ima puno biološko opravdanje. Osim toga, treba imati na umu da je trudnoća „test zdravlja” svake žene, a to u prevodu znači da drugo stanje može biti „okidač“ za nastanak mnogih bolesti, kao što je dijabetes, primera radi, pa je zbog toga broj pregleda tokom trudnoće veći – objašnjava naš sagovornik.
On kaže da je ova zdravstvena ustanova dala mali doprinos borbi protiv bele kuge, pa se od pre par meseci ne naplaćuje epiduralna anestezija koja je koštala oko 20.000 dinara. To predstavlja značajno finansijsko olakšanje, s obzirom na to da praksa govori da između trećine i polovine žena koristi ovu vrstu anestezije tokom porođaja, a veliki broj žena koristi epidural i za vreme carskog reza, jer ne želi da „prespava” prvi susret sa novorođenčetom. Žene koje vode trudnoću u ovoj zdravstvenoj ustanovi uskoro će moći da urade i besplatnu amniocentezu, za koju postoje ogromne liste čekanja i koja se u privatnim laboratorijama naplaćuje oko 50.000 dinara. Nabrajajući sve vrste besplatnih zdravstvenih „usluga” koje žene dobijaju u GAK Kliničkog centra Srbije, on kaže da trudnice ne plaćaju ni takozvani „dabl“ test, ni „tripl test“ krvi, a ni trodimenzionalni i četvorodimenzionalni ultrazvučni snimak bebe.
– U našoj bolnici ne postoje liste čekanja za ginekološke operacije, a to se naročito odnosi na pacijentkinje sa tumorima genitalnih organa koje dolaze iz cele Srbije. Nažalost, u poslednjih šest meseci dva do tri puta se povećao broj žena koje odlaze na operacije ginekoloških tumora – pre svega karcinoma grlića materice. Godišnje obavimo preko 500 radikalnih operacija tumora koji se nalaze u poodmakloj fazi bolesti i još oko 400-500 operacija premalignih stanja – kaže dr Stefanović.
On ističe da je ova bolnica jedina u zemlji formirala konzilijum za karcinom i humanu reprodukciju za žene koje su pre trudnoće imali karcinom dojke ili ginekoloških organa i kojima je potreban nadzor lekara da bi bezbedno „iznele” trudnoću.
– Otvorili smo i psihoonkološko savetovalište jer je borba sa karcinomom veoma teška i iscrpljujuća, ne samo u fizičkom već i u psihološkom smislu.
Formirali smo i odeljenje za minimalnu invazivnu hirurgiju na kome se operišu benigni tumori, ciste, polipi i miomi – najčešće kod mladih žena. Nakon ovih laparaskopskih operacija oporavak je veoma brz – zaključuje dr Aleksandar Stefanović.
Katarina Đorđević
objavljeno: 25.08.2013.
.jpg)
