Izvor: RTS, 03.Dec.2019, 20:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki treći petnaestogodišnjak funkcionalno nepismen
Srpski đaci na 45. mestu PISA testiranja. Svaki treći petnaestogodišnjak u našoj zemlji je funkcionalno nepismen, odnosno stečeno znanje ne zna da primeni u praksi. Najpametniji đaci na svetu, bar prema PISA testovima, žive u Kini i Singapuru.
Više od 8.000 đaka iz 222 škole u Srbiji prošle godine rešavalo je zadatke iz čitalačke, matematičke i naučne pismenosti. Prvi put proveravala se finansijska >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << pismenost, a učenici su ih, prvi put, rešavali elektronski.
"Meni je lično bilo najteže to što nismo imali dovoljno vremena. Možda mi je bilo teško postojao je test o finansijama, to se kod nas ne radi u školama, pa nisam znala kako da odgovorim", kaže Hristina Antić, učenica trećeg razreda Farmaceutske škole.
A odgovori na testu pokazali su da je ispod nivoa matematičke funkcionalne pismenosti 40 odsto učenika. Gotovo isto toliko njih ne zadovoljava ni minimume u čitalačkoj i naučnoj pismenosti.
"To su učenici koji imaju problem da izdvoje osnovnu ideju u tekstu, da ideju koja je opisana u tekstu uporede s sopstvenim iskustvom", kaže Marina Videnović sa Instituta za psihologiju.
U odnosu na bolje plasirane đake iz 44 zemlje, učenici iz Srbije zaostaju za oko 50 poena. Preciznije - naši petnaestogodišnjaci su na nivou znanja koje u proseku imaju trinaestogodišnji đaci širom sveta. Da bi dostigli prosek fali im, tvrde upućeni, bar godinu i po dodatnog školovanja.
Problem izostanci
"Jedan od problema jesu izostanci. Znači naši učenici u odnosu na OECD prosek, znatno češće izostaju sa nastave. Njih 47 odsto izostane sa časova. Takođe mi znatno češće kasnimo, 61 odsto učenika kasni na čas u periodu od dve nedelje. S tim povezan problem jeste i vrednovanja škole. Podaci pokazuje da svaki četvrti učesnik se neće složiti da je naporan rad u školi važan", kaže Marina Videnović.
"Kako da se reši izostajenje, kada u tome učestvuju roditelji da bi popravili uspeh, lekari jer olako daju opravdanja i razredne starešine koje lako pravdaju te lasove, upitao je Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
"Zamislite da sada uradite kako treba, pa izbacili bi trećinu đaka", rekao je Šarčević.
Da bi rezultati bili bolji, kaže resorni ministar, ulaganja u obrazovanje moraju drastično da se povećaju. Veruje da će reforma plana i programa obrazovanja već na sledećem testiranju dati bolje rezultate.
Testovi isti za sve đake
"Poenta je da se dođe do projektne nastave, da se rade međupredmetne veze u okviru koncepata koji se uče. Infrastruktura škola je bila katastrofa, to se podiže. Došli smo do 10.000 digitalnih učionica, dogodine 20.000, one tamo treće godine 30.000 To je proces. Mi ovim tempom bićemo bolji sigurno 2021., ali ozbiljno bolji 2024", kaže Šarčević.
Testovi su isti za sve đake širom sveta. A najbolje rezultate, među evropskim zemljama, pokazali su učenici iz Estonije.
Oni pripreme za školu počinju još u vrtiću - od treće godine. Školuju se od sedme do šestnaeste, dok duži školski staž imaju oni koji se spremaju za studije. Knjige se ne plaćaju, a besplatni su i užina i prevoz.
Gotovo sve je online, pa đaci preko svojih e-naloga rade domaće zadatke, različita testiranja, komuniciraju s nastavnicima i van škole.
.jpg)
