Izvor: Blic, 31.Okt.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki treći dan samoubistavo
Svaki treći dan samoubistavo
Broj samoubistava u Srbiji u poslednje vreme je povećan, upozorava Branislav Aleksandrić, direktor Instituta za sudsku medicinu. On za 'Blic' kaže da nema dana da se u Institutu ne radi bar po jedan slučaj samoubistva, a ponekad i dva, tri i navodi da je, prema njegovoj slobodnoj proceni, od prošle jeseni pa do sada broj ljudi koji su digli ruku na sebe u Beogradu porastao za blizu 70 odsto.
Najgore je to, kaže Aleksandrić, što sada >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << imamo sve više mladih ljudi koji se ubijaju.
- Pre neki dan imali smo dva skoka sa zgrade vrlo mladih osoba, od 20 i 23 godine - kaže Aleksandrić.
Jedan od glavnih razloga za povećan broj ubistava, prema njegovom tumačenju, jeste situacija u kojoj živimo odnosno u kojoj smo živeli u poslednjih petnaestak godina.
- To vam je kao slučaj sa vozačem koji je za dlaku izbegao udes. U tom trenutku on nije ni svestan šta je proživeo i preživeo i tek kada dođe kući postaje svestan situacije u kojoj je bio. Tako je i ovo. Mi tek sada postajemo svesni onoga što nam se događalo proteklih godina i tek sada plaćamo danak tom vremenu - objašnjava Aleksandrić.
Prema njegovim rečima, radi se o vrlo ozbiljnom sociološkom problemu kojim celo društvo treba više da se pozabavi. U tom smislu, smatra on, mladima treba obezbediti radna mesta i omogućiti im da rade kako bi se otrgli od crnih misli.
U razvijenom svetu se, kažu u Institutu za psihijatriju pri Kliničkom centru Srbije, mnogo radi na prevenciji suicida pa se koncept suicida tretira kao deo koncepta javnog zdravlja. Deca se edukuju kako da se izbore sa agresivnošću u sebi, a roditeljima daju saveti oko držanja lekova i vatrenog oružja u kući, jer se veliki broj samoubistava i događa trovanjem lekovima i ubistvom iz vatrenog oružja.
Ovakvo tretiranje suicida kod nas, reklo bi se, još nije na pomolu, a radi se o velikom svetskom zdravstvenom problemu. Naime, oko 0,9 odsto svih uzroka smrti su posledica suicida. U SAD suicid je osmi po redu uzrok smrtnosti a, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, čak na petom mestu među uzročnicima smrti kod adolescenata.
Iako se u poslednje vreme beleži porast udela mladih među samoubicama, ipak još uvek se najviše ubijaju stari, odnosno penzioneri. Dr Gordana Nikolić-Balkoski iz Instituta za psihijatriju KC Srbije za 'Blic' navodi podatke prema kojima se u periodu od 1997. do 2004. u Beogradu ubilo 1.376 ljudi, od čega su 44,1 odsto penzioneri. Ruku na sebe, češće nego drugi, podižu i domaćice i nezaposleni. Podaci o samoubistvima u Beogradu pokazuju da su kritični meseci april i maj, zatim oktobar i novembar.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji je 2003. godine bilo 1.381 samoubistvo, godinu dana ranije 1.449 a 2001. godine - 1.443. U odnosu na osamdesete godine, stopa samoubistava je ipak povećana, jer je ona, recimo, 1985. godine iznosila 16,4, a sada je oko 18,9. Karakteristično je da je stopa samoubistava u Vojvodini znatno veća nego u centralnoj Srbiji, godinama je bila i dva puta veća, a Subotica još važi za grad sa najvećim brojem samoubistava.
Jasmina Barišić, specijalista medicinske psihologije Instituta za psihijatriju KC Srbije, za 'Blic' kaže da se žene najčešće truju lekovima, dok se muškarci ubijaju vatrenim oružjem. Kada je reč o obrazovnom statusu, samoubistvu su izgleda skloniji oni sa većim stepenom obrazovanja. Barišićeva upozorava da je pogrešno mišljenje koje se često može čuti da onaj ko je jednom pokušao da se ubije pokušaće opet.
- To uopšte nije tačno. Bilo je dosta slučajeva onih koji su pokušali i srećom nisu uspeli sebi da oduzmu život. Oni su tek tada shvatili koliko su pogrešili dižući ruku na sebe i koliko život može da bude lep - navodi Barišićeva.
I uopšte, kaže ona, ljudi kada zapadnu u tešku depresiju (a upravo se depresivci češće nego drugi odlučuju na ovaj fatalni korak) treba da znaju da uvek i iz svake situacije postoji izlaz i da je samoubistvo najgore rešenje.
- Uvek se može naći snage u sebi da se sve situacije, ma koliko naizgled bile bezizlazne, ipak reše. Kada se dođe u tešku kriznu situaciju, ne treba impulsivno reagovati već koliko god se može razraditi druge razumne varijante, a njih uvek ima - kaže Jasmina Barišić i dodaje da treba misliti i na drage ljude, jer se smatra da je samoubistvom jedne osobe pogođeno najmanje šest njemu bliskih osoba. R. Marković
