Izvor: Blic, 29.Okt.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki stoti veruje u pravosuđe
Svaki stoti veruje u pravosuđe
BEOGRAD - Od 20 - 25. oktobra 2001. godine beogradski Centar za marketing istraživanja 'Marten Board Internacional' (licencni partner British Market Research Bureau iz Londona) u saradnji sa dnevnikom 'Blic' sproveo je ispitivanje javnog mnjenja s ciljem da utvrdi stavove građana o srpskom pravosuđu. Istraživanje je obavljeno na slučajnom stratifikovanom uzorku od 505 ispitanika, punoletnih građana Srbije (bez Kosova i Metohije). >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic <<
Ciljevi istraživanja bili su:
1. Utvrditi stepen poverenja građana u rad pravosudnih organa; 2. Ispitivanje mišljenja građana o trenutnom stepenu nezavisnosti sudstva od uticaja političkih centara moći u poređenju sa stanjem pre 5. oktobra prošle godine; 3. Ispitivanje stavova građana o stepenu prisutnosti mita u radu pravosudnih organa; 4. Utvrđivanje reformističkog opredeljenja građana u odnosu na pravosuđe.
1. Poverenje građana Srbije u pravosudne organe je dosta nisko: tek jedan odsto građana ima potpuno poverenje u rad pravosudnih organa, samo sedam odsto ima veliko poverenje, dok čitavih 20 odsto ispitanih nema nimalo poverenja. Osrednji stepen poverenja iskazalo je najviše ispitanika, njih 42 odsto, dok jedna četvrtina ili 24 odsto građana ima malo poverenja u sud. Navedeni procenti su u velikoj meri u saglasnosti sa rezultatima ranijih istraživanja poverenja građana u javne institucije (prema rezultatima Centra za marketing istraživanja 'Marten Board International', u januaru i junu 2001. godine sudstvo je bilo na samom začelju liste javnih ustanova prema iskazanom poverenju građana SRJ - jedino je Vlada Crne Gore u još manjoj meri očuvala poverenje građanstva.
2. Nezavisnost sudstva u odnosu na politiku još uvek nije postala tekovina našeg društveno-političkog života. Promena vlasti 5. oktobra prošle godine, čini se, nije bila dovoljno snažna inicijalna kapisla koja bi omogućila pravosudnim organima da svoju delatnost obavljaju van sfere uticaja političkih centara moći. Naime, gotovo dve trećine ili 60 odsto ispitanika smatra da je stanje po ovom pitanju ili ostalo isto ili je još gore (44 odsto je izjavilo da je sudstvo u podjednakoj meri zavisno od politike u odnosu na period pre 5. oktobra, dok 16 odsto građana misli da je sudstvo u svom radu još manje nezavisno). Nešto više od jedne četvrtine ili 27 odsto ispitanika je na stanovištu da su se pozitivne promene ipak desile, tj. da je sudstvo u svom radu u većoj meri nezavisno nego pre 5. oktobra.
3. Kada je reč o stepenu prisutnosti mita u radu pravosudnih organa, najveći deo ili trećina građana smatra da je uzimanje mita u velikoj meri prisutno u radu sudstva, 29 odsto misli da ga ima u osrednjoj meri, dok je samo osam odsto reklo da je ono prisutno u maloj meri. Tek jedan procenat građana je stava da mito nije nimalo prisutno u radu pravosuđa Srbije.
4. Na pitanje koje od ponuđenih reformi treba izvršiti (ponuđeni vidovi reformi: kadrovska, organizaciona, tehničko-tehnološka i reforma zakonodavstva) u radu pravosudnih organa Republike Srbije, 23 odsto ispitanika je odgovorilo da treba izvršiti sve koje su navedene. Preko dve trećine ili 69 odsto ispitanika se izjasnilo za jednu ili više navedenih reformi. Ni jedan jedini ispitanik nije rekao da reforme nisu potrebne. Drugim rečima, svest o neophodnosti reforme republičkog pravosudnog sistema je gotovo u potpunosti raširena kod naših građana. Takođe, činjenica da 23 odsto ispitanika prihvata sve navedene reforme ukazuje na to da jedna četvrtina naših građana zahteva totalnu a ne parcijalnu promenu načina rada i funkcionisanja srpskog pravosuđa.
Reforma u sudstvu, koju građani Srbije u najvećem obimu podržavaju, jeste reforma zakonodavstva za koju je 62 odsto ispitanika reklo da je treba izvršiti. Sledeća po značajnosti jeste kadrovska, koju podržava 59 odsto građana. Slede organizaciona reforma (55 odsto) i tehničko-tehnološka reforma za koju se izjasnila trećina građana Republike Srbije.
.jpg)
