Izvor: Politika, 23.Maj.2015, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki peti meštanin član biblioteke
U selu Visoka kod Arilja rado čita i staro i mlado, a neki i u ponoć svraćaju po knjige
Visoka kod Arilja – Izdiglo se planinsko selo Visoka u visine nad ariljskom kotlinom, a u njemu – uz maline, krompir i druge seoske obaveze – knjiga je u modi.
Svaki peti stanovnik član je ovdašnje biblioteke, otvorene pre nepunu godinu. Od oko 350 žitelja Visoke već 70 ih je sa članskom kartom ovog čitališta, koje ima preko 3.000 naslova.
Po omiljenu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << knjigu u visočku biblioteku, smeštenu u zgradi ovdašnje osnovne škole, svraćaju i starci sa štapom i seljani u punoj snazi, a školarci najčešće. Ponekad navrati neko i iz obližnje Bjeluše, Radoševa, Kruščice da tamo ponese šta će da čita, s tim što su žitelji Visoke po knjigoljublju bez premca među ovim brđanima.
Nastavnik u školi Petar Marjanović, uključen u mnoge akcije u ovom selu (on i ostali nastavnici svakodnevno iz Arilja u ovu školu i nazad putuju 70 kilometara), potvrđuje za „Politiku“ da je cela Visoka verna knjizi. – Na Vidovdan prošle godine otvorili smo seosku biblioteku u jednom školskom prostoru. Učinjeno je to zajedništvom starih i mladih u selu, u okviru akcije „Mladi su zakon“ Ministarstva omladine i sporta Srbije, a uz novčanu pomoć dr Moma Plazinčića i naše đačke zadruge „Zvončić“. Oko 1.500 knjiga imali smo u početku, da bi se vremenom taj broj uvećavao. Darodavci su slali razna dela u Visoku: tu su pokloni Narodne biblioteke Srbije, pevača Mikija Jevremovića (čiji su preci iz ovog sela) koji nam je poslao svoju nagradu dobijenu u kvizu „Pojedinac protiv televizije“, a knjige su nam darovali i Dijana Drobnjaković, Vera Aleksandrić, Žanka Aleksandrić i drugi. Svaka knjiga ovde je na ceni, nijedan poklon ne odbijamo. A u okviru čitaonice svima je na raspolaganju pristup internetu – ističe Marjanović.
Sve generacije ovde vole knjigu, s tim što im je književni ukus različit, nadovezuje se nastavnica srpskog Branislava Nedeljković koja vodi biblioteku. – Stariji čitaju uglavnom istorijske knjige i domaće pisce, hronike sela sa rodoslovima. Proteklih meseci su, recimo, mnogi tražili Ćosićevo „Vreme smrti“ ali to delo nemamo. Oni srednjeg doba vole romane, a uzimaju i ono što im je korisno, kao što je knjiga o uzgoju malina. Mlađe žene vole Mir-Jam i sličnu popularnu literaturu, dok školarci uz obaveznu lektiru čitaju šta im padne pod ruku. Svakog meseca nagrađujemo najboljeg mladog čitaoca: za mart to je Dragan Nikolić, za april Ivana Raković. S tim što je čitanje u selu uglavnom vezano za doba godine kad je manje radova. Zima se ove godine odužila, pa je više knjiga bilo na čitanju. Sad kad krene malina i krompir, ljudi prvo gledaju kako da se odmore od poslova. A manje je i onog čitanja kod ovaca: smanjio se broj čobana i stada, posao su preuzele električne čobanice – kaže ova nastavnica.
Kad su Visočani odvajali školski prostor za biblioteku (koja se zove po Vuku Aleksiću, pedagogu i piscu ovde rođenom) podesili su tako da se u nju može doći i kad škola ne radi. Na usluzi im je tada pomoćni radnik škole Vaso Anđelić koji, kad ustreba, pozajmi čitaocu knjigu i to upiše u katalog, kao pravi bibliotekar. Ali ljubav prema knjizi u selu katkad i neobične događaje rađa: – Dođu ponekad ljudi kasno uveče pa zatraže da im otvorim biblioteku kako bi uzeli knjigu. Jednom je Radenko Mirković iz Bjeluše oko ponoći ovuda nailazio, vraćao se s nekog puta. Hteo baš tada da uzme koju knjigu na čitanje, da ne bi zbog toga naknadno dolazio. Videle komšije da neko u gluvo doba obilazi oko škole, pa se začudili šta li će. Kad me je Radenko pozvao da mu otvorim, učinio sam to, a on je onda pozajmio nekoliko knjiga da čita – priča Vaso.
Visoka se, inače, pročula pre nekoliko godina po zajedništvu i entuzijazmu seljana u obnovi omladinskog doma u selu, pokretanju „Visočkih letnjih igara“ i drugih sadržaja. Škola je aktivna u razvoju kulturnog života: već deceniju izdaje list „Đačko pero“, ima i svoju đačku zadrugu „Zvončić“, dečju dramsku družinu „Tračak zračka“, nadarene učenike, fotografe, stonotenisere, modelare... Upravo započinju radovi na renoviranju objekta koji će biti na raspolaganju đačkoj zadruzi.
Selo je po aktivnostima za primer, svim silama seljani se bore da održe i unaprede život u ovim udaljenim brdima, gde se završava asfaltni put. Ali ni Visoka nije pošteđena nevolje koja ugrožava naša planinska sela. I u njoj se poslednjih decenija znatno smanjio broj stanovnika: početkom šezdesetih godina prošlog veka bilo ih je četiri puta više, a osamdesetih dvostruko više nego sada.
