Izvor: Blic, 13.Apr.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki peti ljut zbog mita
Svaki peti ljut zbog mita
BEOGRAD - Kako se oseća čovek koji je dao mito? Odgovor na ovo pitanje dalo je istraživanje Centra za proučavanje alternativa (CPA) i Istraživačkog i analitičkog centra 'Argument' prema kome 29 odsto oseća zadovoljstvo pošto je podmitilo nekog, svaki peti građanin (21 odsto) je ljut, 17 odsto se oseća posramljeno, 15 odsto uvređeno, dok 18 odsto ne zna odgovor na ovo pitanje.
Prema podacima iz ovog istraživanja, u sedam zemalja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << jugoistočne Evrope, uprkos formalnom slaganju da je korupcija zlo, građani se i dalje nalaze u raskoraku između lepih želja, moralnih načela i potrage za rešenjem svojih privatnih problema. U svim ispitanim zemljama pokazalo se da je korupcija i dalje viđena kao uspešan metod rešavanja problema i zaobilaženja često komplikovanih administrativnih procedura.
Na pitanje da li se korupcija isplati, pogotovu ako vas ne uhvate, 40 odsto građana je odgovorilo sa da, u slučaju kada je to jedini način da čovek ostvari neki interes, a čak 58 odsto ako je to pogodan način da čovek ostvari neki interes porodice.
Dve trećine naših građana uvereno je da su gotovo svi službenici u javnom sektoru korumpirani, ali primećuju i izvesno opadanje raširenosti korupcije. Izrazitu raširenost opažali su u martu 1999. godine 69 odsto građana, u novembru iste godine taj broj je opao na 66 odsto, dok u januaru ove godine on iznosi 60 odsto. Uvereni su da gotovo nema imunih na korupciju i da je ona najviše zahvatila lekare, policiju, carinu, a zatim i poreske organe i opštinske službe. Na dnu ove liste su predstavnici nevladinih organizacija, novinari i nastavnici. Rast korumpiranosti građani primećuju kad su u pitanju lekari, nastavnici, univerzitetski profesori i opštinski službenici, dok opadanje korumpiranosti primećuju kod službenika u ministarstvima, sudija, istražnih organa, poreskih službenika, poslanika i ministara.
Korupcija je jedan od najznačajnijih problema južnoevropskih zemalja, ali je mnjenje o raširenosti korupcije duplo raširenije od koruptivnog iskustva. Dobra vest za građane naše zemlje je da smo mi već napravili prvi korak napred protiv korupcije time što se u poslednjih nekoliko godina, pogotovu od završetka 'perioda' Miloševića, sve više javno govori o tome. Najbitniji podsticaj, zaključuju istraživači, proizašao bi iz obnovljenog poverenja u državne institucije i politiku države, naročito u krivično-pravnoj oblasti, nakon čega bi se stvorio ambijent za aktivnije uključivanje subjekata civilnog društva i građana. J. S. Među tri najveća problema
Korupciju građani stavljaju među tri najvažnija problema, pored političke nestabilnosti, nezaposlenosti i siromaštva. Kada je u pitanju kapacitet države za borbu protiv korupcije, građani u zemljama jugoistočne Evrope izražavaju pesimizam i sumnju, koji su posebno izraženi u Srbiji, Makedoniji i Rumuniji.
Na pitanje šta bi moglo da podstakne na uključivanje u borbu protiv korupcije istakli su odlučnu državnu politiku, veće uključivanje građana u tu borbu, ali i važnost broja podnetih krivičnih prijava i donetih sudskih presu
.jpg)
