Izvor: Blic, 06.Avg.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki peti brak završava razvodom
Svaki peti brak završava razvodom
Svaki peti brak u Srbiji završava se razvodom, ukazuju podaci Zavoda za statistiku Srbije. Društvena i ekonomska kriza, smatraju stručnjaci, projektuje se na povećanu stopu razvoda.
- Lično, tek očekujem povećanje stope razvoda u Srbiji - kaže za 'Blic' Maja Žegarac, klinički psiholog i porodični psihoterapeut iz Centra za bračno savetovalište.
Statistika pokazuje da se pre pola veka u Srbiji održavalo mnogo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << više brakova, tako da se tada tek svaki 13. brak završavao razvodom. Od šezdesetih godina počinje postepeno povećanje te stope, te se svaki deveti brak okončava razvodom. Tako je, na primer, 1966. godine na teritoriji uže Srbije sklopljeno 43.320 brakova, a razvedena su 7.074 braka. Početak osamdesetih karakteriše povećanje procenta razvedenih brakova, te se svaki sedmi brak okončava razvodom. Pred sam rat, početkom devedesetih, ishod svakog šestog braka bio je razvod. Već 1990. godinu karakteriše najmanji broj sklopljenih brakova. Evidencija Zavoda za statistiku beleži da je te godine sklopljeno 35.949 brakova, a razvedeno 7.228. U godini NATO bombardovanja i velikih kriza (1999) zabeležen je nagli porast broja razvoda. Tada je sklopljenih brakova bilo 27.165, a razvedenih 4.531. Poslednje statistike iz 2001. godine ukazuju da je sklopljeno 30.000 brakova i razvedeno 5.566. Zavod za statistiku beleži da je, na primer, 2000. godine nepunu godinu izdržalo 212 brakova, jednu godinu u braku provelo je 479 partnera, dve godine - 468, tri godine - 443, četiri godine - 455, od pet do devet godina 1.814 njih. U bračnoj zajednici je od 10 do 14 godina provelo 1.397 parova, a razvodom je nakon 15 i više godina okončan 2.421 brak.
Brakovi bez dece najpodložniji su razvodu. Statistika iz 2000. godine govori da su se u Srbiji 3.332 para bez dece razvela, što znači da je svaki treći brak bez dece okončan razvodom.
Psihijatar Vlada Milošević smatra da učestalost razvoda u Srbiji ne odudara mnogo od ostalih evropskih zemalja, naročito ne od njenog istočnog dela.
- Zemlje na području istočne Evrope imaju manje-više sličnu stopu rasta razvoda - kaže Milošević, objašnjavajući da je presudan verski momenat. Međutim, on tvrdi da određena doza ekonomske sigurnosti dovodi do stvaranja brže odluke o razvodu.
Stručnjaci se mahom slažu da ekonomska kriza, vreme materijalne nesigurnosti zbija redove u porodici, kojom vlada strah od razdvajanja.
- Kada se stekne materijalna sigurnost, lakše se odlučuje na osamostaljenje. Znači, ekonomska kriza dovodi do smanjenja broja razvoda, i to ne znači da je to dobro. Mnogi brakovi tada opstaju silom prilika, ali tada konflikti postaju teži, destruktivniji - kaže Milošević.
Maja Žegarac podržava ovo mišljenje i iznosi da sva svetska istraživanja ukazuju da vreme akutne krize karakteriše izvestan pad ili zastoj stope razvoda, a da je stabilizacija obeležena dramatičnim skokom stope razvoda. Zašto je to tako?
- Sve se vrti oko činjenice da partneri, suočeni sa raznim teškoćama na širem društvenom nivou, svoje ukupne snage troše da opstanu, da prežive. Pitanja vezana za finije porodične odnose, potiskuju u stranu, ostavljajući nerešene nesuglasice. Pod uticajem stresa, partneri su u nemogućnosti da se bave svojim odnosima na pravi način. Kad prođe veliki pritisak društvene krize, ljudi počinju da se okreću porodičnim pitanjima, ali tada su već isuviše osetljivi i suočeni sa već nagomilanim problemima - kaže Maja Žegarac.
Naše stanovništvo je izloženo hroničnom stresu koje traje preko decenije, uzrokovano je materijalnom, psihološkom i fizičkom iscrpljenošću, tako da su resursi za porodično življenje prosto potrošeni, smatra Žegarčeva.
Mnogobrojna istraživanja otkrivaju da su partneri čija je veza nekvalitetna ranjiviji i podložniji stresu, a kad je veza kvalitetna, porodica će mu duže odolevati.
- Teško je reći zašto se ljudi razvode. Obično iz istih razloga zbog kojih su stupili u brak. Kada očekivanja ostanu neispunjena, dolazi do razvoda. To su neslaganja na raznim osnovama. Partneri obično nemaju zajedničku ideju o načinu života, ili su, što je karakteristika naših, patrijarhalnih porodica, još u suviše jakim vezama sa primarnim porodicama, porodicama porekla. Osim toga, često se partneri različito razvijaju u toku braka, i ako ne prate jedan drugog, češće se razilaze i to je karakteristika urbanih sredina. Tu su i različiti socijalni statusi među partnerima, različito poreklo.
Stručnjaci ističu da su razvodi ređi u ruralnim sredinama, kod partnera nižeg obrazovanja, ali je u tim slučajevima često bračna patologija drastičnija i pogubnija.
- Partneri iz sličnih porodičnih miljea, sličnih navika lakše i duže opstaju zajedno - kaže Milošević. T. N. Đaković Glavni razlog preljuba
Većina građana koja se odluči na građanski razvod obične ne zatraži i crkveni razvod sve dok ne donese odluku o ponovnom sklapanju braka u crkvi. Premda je mali broj onih koji se odlučuju da i po drugi put sklopi brak u crkvi, kako objašnjavaju u Crkvenom sudu , podiže se tužba i pokreće vanparnični postupak. Iako ne raspolažu ukupnim brojem crkvenih razvoda, u Crkvenom sudu tvrde da je broj takvih razvoda mali, a u crkvi se vode prema crkvenim zakonima. A strogi crkveni zakon, kao glavni razlog za razvod braka prihvata preljubu. Tada se jedan od partnera proglašava krivim i on je dužan da prilikom sklapanja drugog braka podnosi posebnu dozvolu za novo sklapanje braka, koja mu se izdaje za šest meseci do godinu dana.
