Izvor: Blic, 22.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki drugi žitelj Srbije nema zube
Većina stanovnika u našoj zemlji nema sve zube u vilici, dok svaki drugi stariji od 50 godina nema nijedan zub. Vađenje zuba i dalje je najčešća intervencija na koju se opredeljuju naši građani. Zbog toga Srbija spada među zemlje čiji stanovnici imaju velike probleme sa karijesom - kaže za „Blic" dr Marko Vulović, profesor preventivne stomatologije na Stomatološkom fakultetu.
Higijena usta i zuba kod srednjoškolaca
Pere zube ujutru i uveče 65,4 odsto
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Pere zube posle svakog obroka 26 odsto
Pere zube posle uzimanja slatkiša 4,9 odsto
Nikada ne pere zube 3,7 odsto
Poslednji podaci pokazuju da odraslom stanovništvu najčešće nedostaje od jedan do pet zuba i to u 40 odsto slučajeva, dok samo osam odsto građana ima sve zube u vilici.
Bolesti usta i zuba rasprostranjene su među našim građanima zbog toga što nisu smrtonosne. Međutim, te bolesti su uzrok mnogih problema. Dokazano je da su bakterije iz usta prisutne u plakovima koje začepljuju krvne sudove, tako da postoji direktna veza između srčanih oboljenja i kvarnih zuba. Troškovi lečenja su izuzetno visoki, mogu se uporediti sa troškovima lečenja ozbiljnih oboljenja, kao na primer malignih, objašnjava dr Vulović povodom „Nedelje zdravlja usta i zuba".
U današnje vreme karijes se posmatra kao bolest koja dugo traje u ustima pre nego što dođe do šupljine u zubu.
Mrlje na zubima stvaraju:
-cigarete
-antibiotici
-crno vino
-kafa
-loše pranje zuba
Sebi pomozite:
-perite zube dva-tri puta dnevno
-čistite zube koncem jednom dnevno
-posećujte zubara na svakih šest meseci
- On se ubraja u grupu oboljenja koja su prouzrokovana bakterijom iz usne duplje. Ali da bi bakterije ispoljile svoje štetno dejstvo, mora da postoje uslovi, odnosno da se sredina promeni. I to hrana i način ishrane omogućavaju - ističe dr Vulović.
Nekada su stručnjaci mislili da su određene namirnice kariogene, odnosno izazazivaju karijes. Međutim, danas se zna da svaka namirnica koja uđe u usta ima neku vrstu šećera koji razaraju zube.
- Istraživanja su pokazala da prilikom svakog unosa hrane za nekoliko minuta mikroorganizmi stvore štetne kiseline koje mogu da razore zube. Da bi se kiselina neutralisala, potrebno je da prođe 30 minuta od poslednjeg obroka, a ako se unese neka lepljiva hrana sa dosta šećera, da bi se kiseline neutralisale potrebno je čak sat i po vremena - objašnjava dr Vulović.
Ako se hrana i napici koji sadrže ugljene hidrate dnevno unose četiri-pet puta i ako je najduže vreme za neutralizaciju kiselina sat i po, onda tokom jednog dana štetne kiseline na zube deluju sedam do osam sati, objašnjava stomatolog.
- U periodu kada ne jedemo zubima se vraćaju minerali, i na taj način ono što se izgubi prilikom jela tada se nadoknađuje. Problem se javlja kada se između obroka unesu neke namirnice, čak i u malim količinama, kao što su bombone, sokovi, voće, slatkiši. Često uzimanje hrane dovodi do niza negativnih efekata jer se vreme nadoknade minerala smanjuje i samim tim zubi brže mogu da se pokvare - kaže dr Vulović.
Stomatolozi ne savetuju da se smanji unošenje hrane i napitaka između obroka. Da ne bi došlo do karijesa, dovoljno je pet obroka i redovno održavanje higijene usta i zuba.
.jpg)
