Izvor: Politika, 05.Jun.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki drugi vodovod zagađen
U Srbiji ima više od 100 nehigijenskih deponija
Od 155 kontrolisanih vodovodnih sistema u Srbiji, 74 su ispravna, odnosno imaju manje od pet odsto mikrobiološki i manje od 20 odsto fizičko-hemijskih neispravnih uzoraka vode, izjavila je za naš list Tanja Knežević, direktor Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.
Ovaj institut je, povodom Svetskog dana zaštite životne sredine, objavio specijalnu publikaciju „Pokazatelji stanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << životne sredine u Srbiji”. U publikaciji su date analize kvaliteta vode, vazduha, načina odlaganja komunalnog i medicinskog otpada i prečišćavanja otpadnih voda iz industrijskih postrojenja.
Prema podacima ovog instituta, ispitivanja uzoraka vode za piće iz centralnih vodovodnih sistema u Srbiji u prošloj godini pokazala su da 16 vodovodnih sistema nije fizičko-hemijski ispravno.
„Podaci o bolestima koje su u vezi sa hemijskom neispravnošću vode za piće nisu evidentirani. Zaključak istraživanja je da je kvalitet vode za piće u Srbiji u odnosu na protekle godine ipak neznatno poboljšan”, istakla je Knežević.
Po njenim rečima, rezultati mikrobioloških ispitivanja uzoraka vode za piće iz centralnih vodovodnih sistema pokazuju da je u Srbiji ukupno u 20 vodovoda registrovana mikrobiološka neispravnost.
Voda iz svih kontrolisanih centralnih vodovodnih sistema adekvatno se hloriše, što je značajna higijensko-epidemiološka mera u sprečavanju pojave zaraznih bolesti.
Analizirajući ove rezultate, Knežević je istakla da je krajnje vreme da se počne sa obnovom vodovodnih sistema koji su zastareli. To jeste skupa investicija, ali je neizbežna, s obzirom na to da se u vodovodne sisteme godinama nije mnogo ulagalo.
Istraživači su analizirali i vazduh u Srbiji. Utvrđeno je u 2007. godini da najmanje zagađeni sumpor-dioksidom bili Kraljevo i Priboj, a najzagađeniji Vranje i Kostolac. Pad zagađenosti vazduha sumpor-dioksidom u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je u Beogradu, Vranju, Zaječaru, Kosjeriću, Leskovcu, Pančevu i Užicu, dok je u Valjevu, Zvečanu, Ivanjici, Kosovskoj Mitrovici, Kruševcu, Nišu, Novom Sadu, Subotici zagađenost bila veća nego prethodne godine.
Najmanje čađi je bilo u Kraljevu i Kikindi, a najzagađenija naselja bila su Obrenovac i Smederevo. Najviša srednja godišnja vrednost emisije taložnih materija (čestice iz izduvnih gasova) evidentirana je u Zrenjaninu i Elemiru.
Kad je reč o otpadu, utvrđeno je da seoska naselja nisu dovoljno obuhvaćena organizovanim sakupljanjem smeća, Veliki problem u gradskim sredinama predstavlja i nedovoljan broj vozila za sakupljanje smeća i raspoređenosti kontejnera, kao i nerešen način sakupljanja opasnog otpada iz zdravstvenih ustanova i industrije.
Kako je kazala Knežević, od 160 posmatranih gradskih naselja, deponiju ima 131, ali čak 113 deponija se vode kao nehigijenske. U seoskim naseljima je još nepovoljnija situacija, jer od posmatrana 3.992 naselja, deponiju nema 3.687, pa se na tim mestima smeće najčešće nekontrolisano baca na sve strane.
Prema analizi kvaliteta 3.419 uzoraka površinskih i otpadnih voda iz industrijskih pogona, 51 odsto uzoraka je bilo neispravno i nije odgovaralo odgovarajućim pravilnicima o kvalitetu otpadnih voda, a 34 odsto je bilo ispravno.
Utvrđeno je i da većina pogona, 51 odsto, ne prečišćava otpadne vode, a najviše pogona – 47 odsto, otpadne vode uliva u kanalizacione sisteme. U površinske vode ih uliva 43 odsto, dok 8,2 odsto pogona uliva otpadne vode kombinovano odnosno u oba prijemnika.
Najviše otpadnih voda – 34 odsto potiče iz prehrambene industrije i to u Rasinskom, Južnobačkom i Moravičkom okrugu.
N. Kovačević
-----------------------------------------------------------
Za čistije Savu i Dunav
Predsedavajući Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav Saša Dragin i predsedavajući Međunarodne komisije za sliv reke Save Kemal Karkin potpisali su juče Memorandum o razumevanju, saradnji i koordinaciji dve komisije.
Dragin, koji je i srpski ministar zaštite životne sredine, izrazio je uverenje da će jedinstvo i saradnja dve komisije pomoći u rešavanju problema ljudi koji žive u slivu Save i Dunava. On je, prilikom potpisivanja Memoranduma, izrazio nadu da će dve komisije funkcionisati kao jedna i zajednički rešavati probleme proistekle iz industrije i transporta na dvema rekama.
Karkin je naglasio da se potpisivanjem Memoranduma, saradnja dve komisije podiže na viši nivo kao i da će ona podrazumevati razmenu informacija i rad na zajedničkim projektima. On je podsetio da je sliv reke Save drugi po veličini podsliv u dunavskom basenu i najveća pritoka Dunava po količini vode, kao i da se po tome vidi značaj današnjeg potpisivanja sporazuma.
Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav osnovana je početkom devedesetih i obuhvata 14 zemalja u slivu te reke, a Srbija je ove godine preuzela predsedavanje komisiji od Rumunije. Međunarodna komisija za sliv reke Save obuhvata Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i Srbiju i osnovana je 2005. godine, a ove godine BiH završava trogodišnje predsedavanje toj komisiji.
Tanjug
[objavljeno: 06/06/2008]
