Izvor: Blic, 20.Avg.2011, 11:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaki dan života za mene je poklon
Imala sam dva susreta sa tumorom u periodu od deset godina. Prvi put kada sam sazanala da imam tumor neka dva sata držalo me to loše raspoloženje, dobro sam se isplakala i pitala: "Bože zašto ja?". Ali to je bilo to i nastavila sam dalje.
Drugi put kada se to desilo rekla sam ok, to je neka opomena, i nisam se pitala zašto već samo ko je protivnik i rekla sam "ajde da ga pobedim!" - priča Dragana Ćosić, dugogodišnja voditeljka i novinarka. Za nju nije bilo mesta depresiji, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << već samo borbi protiv bolesti.
- Prvo sam sve stvari stavila na svoje mesto. Prvo sam rekla sebi "niko neće živeti večno i svaki dan života za mene je poklon. Nije to fraza, to je istina. Bila sam spremna da pričam o svim temama, uključujući i smrt. I ono najvažnije, mnogo sam se smejala, svemu i svačemu.
Testirajte se u sutrašnjem broju "Blica"
Depresija je jedna od najčešćih i najozbiljnijih bolesti današnjeg sveta. Približno svaka četvrta ženska i svaka osma muška osoba najmanje jednom u životu su osetili depresiju.
Možda i nemamo baš neki opravdan razlog za depresivna stanja čitajući o ovakvim primerima borbenih ljudi.
Ali ako ste ipak potonuli, imate osećaj teskobe, nemira ili ste usporeni duže od dve nedelje, moguće je da vas muči neki od oblika depresije.
To možete da proverite i u sutrašnjem izdanju "Blica" ako rešite test koji će vam pokazati da li se umete da se nosite sa depresivnim osećanjima i da li vam treba pomoć stručnjaka.
Toliko smo se svi smejali kući, u mojoj porodici nije bilo mesta lošim raspoloženjima. Čak sam jedne noći pala sa kreveta koliko sam se jako smejala - priča Dragana.
Prvi put prošla je kroz hemioterapiju, a za drugi tumor u lečenju je korišćeno zračenje. Ove vrste terapije stvarale su manje fizičke poteškoće ali one Draganu nisu pokolebale u pozitivnom stavu. I dalje se normalno ponašala.
- Ja ne znam šta je loša vest. Dva puta sam dobila tumor, pa šta. Da li je to loša vest? Ne. Samo da znaš ko ti je protivnik i kako da se boriš - objašjava svoj stav voditeljka.
Oblici depresije
- Klasična depresija- intenzivno afektivno stanje patnje, zatim smanjenje energije, gubitak interesovanja i zadovoljstva, povećana zamorljivost.
- Distimija - "depresija niskog stepena", osobe obično od kada znaju za sebe neraspoložene, smanjene energije i koncentracije, život im teško pada a dobar je opis da imaju utisak da sve u životu rade kao kada bismo pokušavali da vozimo "pod ručnom kočnicom" - znači sa mnogo napora i teškoća.
Distimija nije toliko česta kao "klasična depresija" i ove osobe ponekada mogu imati uz ovo i klasičnu depresivnu epizodu i to onda zovema "dupla depresija".
- Depresivne epizode, depresija se vraća u nekim vremenskim intervalima koje nije moguće predvideti.
- Bipolarni afektivni poremećaj - faze depresije smenjuju se sa fazama
euforičnog raspoloženja.
- Atipične i maskirane depresije- osobe mogu da ispoljavaju češće simptome hiperaktivnosti nego kod klasičnih oblika i često je to u stvari mehanizam odbrane kojim osoba pokušava da nesvesno izbegne patnju koju sa sobom nosi depresija.
Takođe postoje i razlike u simptomima ispoljavanja kod muškaraca i žena. Kod muškaraca je češće depresija udružena sa nervozom, ljutnjom i nestrpljenjem, a kod žena više sa utučenošću i plakanjem.
Za ljude koji su u depresiji bez nekog posebnog razloga ili se nalaze u rešivim situacijama, a posustaju i ne traže izlaz već tonu, ona ima, kako i sama ističe, ne baš pedagoško rešenje.
- Takve osobe najrađe bih išamarala - kroz smeh kaže Dragana.
Terapije su završene, Dragana se bavi i sportom, putuje, nastavlja sa normalnim ivotom. Čak se i poteškoće u govoru nastale kao posledica drugog tumora jedva primećuju. Možda Draganu Ćosić uskoro ponovo vidimo da vodi neku svoju autorsku emisiju.
Slavne bipolarne ličnosti
Bipolarni poremećaj ima dva pola - maniju i depresiju. Simptomi depresije su nam poznati, a manija je takvo stanje kada je čovek preterano raspoložen, do euforije, bez vidljivog i realnog razloga.
Često to podrazumeva da osoba ima grandioznu predstavu sebe i svojih sposobnosti, što je često odbarana od nihilističke slike sebe, bezvrednosti koju ima kada je depresivna.
- Poremećaj može biti blag, kada su i jedan i drugi pol blago izraženi, pa sve do izraženih depresivnih simptoma sa sumanutim depresivnim idejama, ponekada i halucinacijama i u maničnoj fazi sa sumanutostima grandioznog reda kako je osoba najpametnija, najbogatija, najsposobnija kada se često upušta u grandiozne i
neostvarljive projekte čime sebe dovodi do komplikovanih i teško rešivih situacija- objašnjava Aleksandra Bubera, psihijatar instituta "Psihopolis".
Često jedna faza prelazi direktno u drugu, a nekada postoje faze normalnog raspoloženja, razmišljanja i ponašanja pre prelaska u drugu fazu.
Neophodno je stručno lečenje, kaže Bubera, lekovima iz grupe stabilizatora raspoloženja, a često su potrebni i antidepresivi i ponekada antipsihotici uz psihoterapiju.
Ovaj problem muči brojne slavne ličnosti, poseldnja koja je to priznala i pričala o tome je i Ketrin Zita-Džouns koja se lečila u mentalnoj ustanovi. Ovaj problem imali su i: Mel Gibson, Britni Spirs, Kortni Lav, Aksl Rouz, Ben Stiler, Robin Vilijams, Džim Keri, Šinejd O'Konor...
