Izvor: Politika, 09.Dec.2013, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaka treća porodica u Srbiji bez dece
Sve više samohranih majki – sada ih ima gotovo 300.000. – Žene sve starije stupaju u brak
Gotovo svaka treća porodica u Srbiji nema dete, a najveći broj bračnih partnera koji ovom svetu neće ostaviti naslednike živi u ruralnim sredinama, glasi najalarmantniji podatak Republičkog zavoda za statistiku, koji je izveden iz poslednjeg popisa stanovništva. Uvid u demografske grafikone svedoči da 33,3 odsto bračnih parova u seoskim sredinama nema naslednika porodičnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << domaćinstva, dok svaki četvrti bračni par u gradskim nema potomstvo. Gotovo 300.000 majki samo gaji dete, a najviše ih je u Beogradu – 17 odsto. Na drugoj strani, svega 3,6 odsto očeva sami podižu decu.
Činjenicu da svaki treći bračni par u Srbiji nije ostavio naslednike porodičnog prezimena demograf Ivan Marinković sa Instituta društvenih nauka tumači kao logičnu posledicu činjenice da Srbi spadaju u staru populaciju – različiti parametri govore da smo mi peta ili deseta najstarija populacija na svetu.
„S obzirom na to da je broj starijih od 65 godina za 12 odsto veći od broja mlađih od 15 godina u našoj zemlji, mislim da će sledeći popis stanovništva pokazati još katastrofalnije rezultate i ukazati na činjenicu da raste broj porodica bez dece. Pripadnici „bebi bum” generacije, koja je rođena posle Drugog svetskog rata, za sobom su ostavili najveći broj naslednika, a u Srbiji se već dve decenije beleži negativan prirodni priraštaj. Tome treba dodati i činjenicu da veliki broj porodica ima samo jedno dete – sve veći broj žena nakon 30 godine stupa u brak, zbog čega se njihov reproduktivni period skraćuje na devet godina”, upozorava Marinković.
„Kada se podaci o broju porodica bez dece ukrste sa brojem samohranih očeva i majki i brojem vanbračnih zajednica, to jest sa brojem žena koje na porođaj odlaze bez burme, dolazimo do zaključka da klasična porodica koju čine mama, tata i dete polako odlazi u istoriju. Ali, to nije srpski fenomen već je evropski trend – u skandinavskim zemljama, primera radi, polovina partnera živi u vanbračnoj zajednici, a beleži se i značajan porast jednoroditeljskih porodica. Zbog toga se u psihologiji više ne govori o kategoriji potpunih ili nepotpunih porodica, već o funkcionalnim ili nefunkcionalnim porodicama”, ističe Spomena Milačić, psiholog i izvršni direktor Udruženja građana „Luneta”.
Ona dodaje da iako nema dokaza da je potpuna porodica garancija za mentalno zdravlje deteta – ima bezbroj suprotnih dokaza koji govore o tome da u kompletnim porodicama vlada kompletni haos, a neretko i nasilje.
Spomena Milačić objašnjava da u psihologiji nema „jednačina” koje bi garantovale da odrastanje u kompletnoj porodici „daje” mentalno zdravu ličnost.
„Iako nas razvojna psihologija uči da je za razvoj deteta potrebno prisustvo oca i majke, potpunu psihološku negu može dati i samo jedan roditelj. Kvalitet prisnosti i emocionalna klima u porodici ne zavise od broja članova – bolje je da ima više odraslih osoba koje vole dete, ali sam broj ne garantuje mir i stabilnost u porodici”, ističe ovaj psiholog.
Nepotpuna porodica jeste faktor rizika u onim sredinama u kojima nema potpornih sistema u zajednici i servisa podrške samohranim roditeljima. Teško je gajiti dete ako ne postoji socijalna i materijalna podrška – teret roditeljstva je ponekad toliko težak da ga majka i otac dele sa bakama, dekama, tetkama i ujnama, primećuje naša sagovornica. Ona, međutim, skreće pažnju na činjenicu da je teret samohranog roditeljstva teži u patrijarhalnim sredinama u kojima okolina ne posmatra blagonaklono majku koja sama gaji dete i empatiju gaji samo prema udovicama sa decom.
Katarina Đorđević
objavljeno: 09.12.2013.
.jpg)
