Izvor: Politika, 09.Jul.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svaka druga Vojvođanka žrtva nasilja u porodici
U 49,2 odsto slučajeva psihičkog nasilja, 88,4 odsto pretnji oružjem, 89,4 odsto seksualnog i 64 odsto fizičkog nasilja akter je često, ili najčešće, bio sadašnji ili bivši muž
Novi Sad – Svaka druga žena u Vojvodini doživela je nasilje u porodici, rezultat je poslednjeg istraživanja koje je u okviru projekta „Ka sveobuhvatnom sistemu za suzbijanje nasilja nad ženama u Vojvodini“ uradio Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u saradnji sa Autonomnim ženskim centrom, Viktimološkim društvom Srbije, Centrom za socijalni rad iz Sombora i Ekumenskom humanitarnom organizacijom.
Projekat je deo Strategije za suzbijanje nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja u Vojvodini od 2008. do 2012. godine, a finansiran je i od Fonda Ujedinjenih nacija za podršku akcijama protiv nasilja nad ženama. Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 516 žena različite starosne dobi, obrazovanja, zanimanja i nacionalnosti iz sedam gradova i 40 sela u Vojvodini.
U Novom Sadu, takođe, svaka druga ispitana žena doživela je psihičko nasilje u vidu ponižavanja, omalovažavanja, emocionalnog nasilja, pretnji, ucena i izolacije. Trećina ispitanica suočila se i sa fizičkim nasiljem, a svaka četvrta žena koja je prijavila seksualno zlostavljanje bila je iz ovog grada. Istraživanje je pokazalo da se ovakve stvari podjednako događaju ženama i u gradu i u selu, kao i da godine i obrazovanje nemaju bitnu ulogu.
– Građani treba da budu svesni o kakvom je zlu ovde reč, i kakve su pogubne posledice nasilja po pojedinca, porodicu i celo društvo. Siguran sam da ćemo na kraju ovog projekta doći do glavnog cilja: da toleranciju prema nasilju svedemo na nulu, odnosno da svaki građanin bude svestan koliko je nasilje u porodici pogubno – kaže pokrajinski sekretar za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, naglašavajući značaj podataka koji su dobijeni ovim istraživanjem.
Predsednica Viktimološkog društva Vesna Nikolić ističe da je pojava izraženija u porodicama sa lošim ekonomskim i stambenim statusom. Ekonomska situacija, koja je teška i koja se još više komplikuje otpuštanjem velikog broja radnika, u kombinaciji sa patrijarhatom i nerešenim problemima učesnika rata ostvaruje svoj uticaj.
U 49,2 odsto slučajeva psihičkog nasilja, 88,4 odsto pretnji oružjem, 89,4 odsto seksualnog i 64 odsto fizičkog nasilja akter je često, ili najčešće, bio sadašnji ili bivši muž, odnosno partner.
Žrtve su u većini slučajeva bile izložene maltretiranju u primarnoj porodici, a deca često usvajaju agresivno ponašanje svojih roditelja. Ovi problemi veoma su prisutni i u višenacionalnim porodicama, zbog čega se u istraživanju navodi da promocija tolerancije treba da bude povezana sa promocijom borbe protiv nasilja u porodici.
Inače, reakcije nadležnih državnih organa na prijavljeno nasilje nisu pozitivno ocenjene. Oko 60 odsto žena izrazilo je nezadovoljstvo aktivnostima centara za socijalni rad, a nešto više od polovine bilo je nezadovoljno radom policije. U skoro dve trećine prijavljenih slučajeva nije došlo do bilo kakvog sudskog postupka.
Svega 23,2 odsto žena nasilje je prijavilo policiji, što su češće činile zaposlene žene. Istraživanje je, takođe, pokazalo da obrazovanje i ekonomska samostalnost povoljno utiču na traženje pomoći i napuštanje nasilnika. Nažalost, rešavanje ovog velikog društvenog problema do sada je usporavao nedostatak podataka o njegovim razmerama i karakteristikama.
Miroljub Mijušković
objavljeno: 10/07/2010
.jpg)
