Izvor: S media, 29.Avg.2009, 16:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra protest porodica nestalih na Kosmetu
Koalicija udruženja izbeglica u Srbiji upozorila je danas da je od završetka ratova u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini prošlo 14 godina, a na Kosovu i Metohiji deset godina, a da još nije poznata sudbina 15.761 osoba koje se i dalje vode kao nestale.
Kao nestale u Hrvatskoj se vode 2.283 osobe, u BiH 11.583 i na Kosovu 1.895 osoba, ističe se u saopštenju Koalicije udrženja izbeglica povodom 30. avgusta, Medjunarodnog dana nestalih.
Ta koalicija, koja okuplja >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << 46 izbegličkih udruženja, izrazila je dukobo nezadovoljstvo nedopustivo sporom dinamikom kojom se odvija ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka.
Porodice nestalih žive u dugogodišnjoj neizvesnosti i iščekivanju, jer im nije omogućeno da konačno saznaju istinu o svojim najmilijim, ističe se u saopštenju.
Koalicija izbegličkih udruženja je zatražila da sve zemlje u regionu koje su posvećene poštovanju osnovnih ljudskih prava reše problem nestalih u što kraćem roku i tako pokažu stvarnu spremnost za uspostavljanje trajnog mira i stabilnosti.
Od vlasti u Beogradu je zatraženo da donesu odluku o postavljanju spomen obeležja na kome bi porodice nestalih mogle da polažu sveće.
Sutra protesti zbog zastoja u traganju za nestalima
Medjunarodni dan nestalih, u Srbiji će sutra biti obeležen protestima u Beogradu i Gračanici zbog zastoja ekshumacija i identifikacija posmrtnih ostataka žrtava ratova u BiH, Hrvatskoj i srpskoj pokrajini Kosovo i Metohija.
Na Trgu Nuikole Pašića u Beogradu porodice nestalih okupiće se u 11 sati na protestu pod sloganom "Tražimo istinu o najmilijima, ma kako bolna bila", najavio je predsedavajući Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih Čedomir Marić.
Vlastima zemalja zapadnog Balkana i relevantnim medjunarodnim institucijama i organizacijama sa protesta će biti upućeno otvoreno pismo uz zahtev da hitno započnu ekshumacije registrovanih grobnica i identifikacija žrtava na koju porodice čekaju godinama.
Na improvizovanu spomen ploču biće položeni venci za poginule i nestale, koju će učesnici protesta odneti i položiti pred ulaz Skupštine grada od koje nekoliko godina uzalud traže da odredi lokaciju za spomen beleg kako bi mogli odati poštu staradalima.
Na protestu će biti izveden i prigodan program sa recitacijama poginulih i nestalih i učešće istaknutih umetnika.
U Gračanici će porodice otetih i nestalih sa Kosova i Metohije podsetiti na nesreću koja im se dogodila i nepravdu koja još traje i predočiti da su posle 11 godina nadanja, samo dva roditelja otetih u pokrajini živa i očekuju informacije o sudbini svoje dece, najavio je koordinator udruženja porodica otetih i nestalih Milorad Trifunović.
Uoči Medjunarodnog dana nestalih, šef regionalne delegacije Medjunarodnog komiteta Crvenog krsta Pol Anri Arni je saopštio da se deset godina nakon okončanja ratova na prostoru bivše Jugoslavije još traga za 15.655 nestalih ocenivši da je to "preveliki broj za postizanje pomiranja na zapadnom Balkanu."
On je naveo da su u poslednjih godinu dana pronadjeni posmrtni ostaci svega 1.149 ljudi, i to uglavnom u BiH, a veoma je mali broj rešenih slučajeva u vezi sa sukobima u Hrvatskoj i na KiM.
Istakavši da je MKCK "duboko zabrinut zbog usporavanja ovog procesa" on je pozvao vlade zemalja regiona, da ispune preuzete obaveze i "učine mnogo više" u traganju za nestalima.
Prema podacima MKCK, tokom tri oružana sukoba na prostorima bivše Jugoslavije, ukupno je prijavljen nestanak 34.372 osobe, a rasvetljena je sudbina 18. 717 ljudi.
Od toga su ekshumirani i identifikovani i porodicama vraćeni posmrtni ostaci 15.054 osobe, dok se za 3.352 osobe čiji je nestanak prijavljen ispostavilo da su žive, a 305 slučajeva "zatvoreno" je iz administrativnih razloga, uglavnom zbog dupliranja imena nestalih.
U BiH je ekshumirana i identifikovana 10.451 osoba, u Hrvatskoj 2.083, a na Kosovu i Metohiji 2.520.
Od blizu 16.000 nerasvetljenih slučajeva, najviše je u BiH - 11.466, Hrvatskoj je još 2.300, a na KiM 1.889 nestalih.
Srpska udruženja i vladina Komisija tragaju za oko 4.000 Srba i drugih državljana Srbije, medju kojima je oko 400 srpskih vojnika i oficira bivše JNA nestalih tokom 1991/1992. godine.
Predsednik Komisije vlade Srbije Veljko Odalović upozorio je da je proces ekshumacija i identifikacija "u poslednje dve godine u ozbiljnom zastoju" jer sve zemlje regiona nemaju isti odnos prema ovom problemu.
"U Hrvatskoj ima 500 grobnih mesta, a u poslednje dve godine nije bilo ni jedne ekshumacije, a da za to nema pravog razloga, ni opravdanja", rekao je Odalović, dok je ove godine s prostora KiM preuzeto samo 12 identifikovanih posmrtnih ostataka.
"Odgovornost za zločine ne sme biti zaboravljena, niti proces traganja za nestalima sme biti zaustavljen", poručio je Odalović.
Podsetivši da je Srbija ispunila sve obaveze, izvršila ekshumacije i i porodicama predala tela žrtava, on je pozvao medjunarodne institucije da izvrše pritisak da isto učine i drugi, istakavši da je "rešenje sudbine nestalih ključ mira, bezbednosti i saradnje u regionu."
Medjunarodni dan nestalih, ustanovljen je pre 26 godina u znak sećanja na žrtve ratova, zločina protiv čovečnosti ili kršenja ljudskih prava, čija je sudbina nepoznata.
Koliko je nestalih osoba u svetu, nemoguće je utvrditi, jer mnoge vlade ne priznaju da u njihovoj zemlji postoje prisilno nestajanje ljudi i tajno zatočeništvo zato što to predstavlja teško kršenje ljudskih prava i medjunarodnog humanitarnog prava u slučaju oružanih sukoba.
Prema procenama medjunarodnih organizacija koje se bave problemima nestalih, tajno zatvaranje praktikuje se u tridesetak zemalja.
Podaci Radne grupe za prisilno nestale Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava govore da u svetu ima oko 50.000 nestalih, ali se smatra da je njihov broj mnogo veći.
Ideja za obeležavanje Medjunarodnog dana nestalih potekla je od Federacije udruženja rodjaka zatočenih i nestalih osnovane 1981. godine u Kostariki za borbu protiv tajnog zatvaranja i nasilnog nestajanja u državama Latinske Amerike.
Generalna skupština UN je na inicijativu Medjunarodne koalicija protiv prisilnog nestajanja u decembru 2006. usvojila Konvenciju za zaštitu svih osoba od prisilnih nestanaka, koju još nije potpisala ni jedna od država nastalih prilikom nasilnog razbijanja bivše Jugoslavije.
