Izvor: Politika, 05.Jan.2012, 14:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sutra je Badnji dan
BEOGRAD – Srpska pravoslavna crkva i vernici slave sutra Badnji dan i Badnje veče, pripremajući se za proslavu Božića - rođenje Isusa Hrista.
Službama bdenija i paljenjem badnjaka u pravoslavnim hramovima najavljuje se rođenje Spasitelja, čiji se dolazak na svet slavi kao početak novog vremena.
Badnji dan je i poslednji dan Božićnog posta, kojim se vernici pripremaju za proslavu najradosnijeg praznika Rođenja Isusa Hrista, praznika cele porodice, koja je tada na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << okupu.
Badnji dan i Božić obeležavaju 6. i 7. januara pravoslavni vernici koji poštuju stari, Julijanski kalendar.
U pravoslavne domove se na taj dan unosi badnjak, po kome je praznik i dobio ime, a kome je pravoslavna crkva dala poseban smisao, jer je ime badnjak povezano sa rečju „bdeti”, budući da se na taj dan bdelo čekajući rođenje Spasitelja.
Badnjak je, po pravilu, mlado cerovo ili hrastovo drvo i predstavlja simbol drveta koje su, kako kaže predanje, pastiri doneli Josifu i Mariji da založe vatru i zagreju pećinu u kojoj je rođen Isus.
Patrijarh srpski Irinej služiće sutra u 16 sati večernje bogosluženje sa osveštanjem i paljenjem badnjaka u maloj Svetosavskoj crkvi na Vračaru, dok će 7. januara, na Božić, liturgiju služiti u Sabornoj crkvi u Beogradu.
------------------------------------------------
Tadić čestitao Božić
Predsednik Srbije Boris Tadić čestitao je danas Božić Srpskoj pravoslavnoj crkvi i svim vernicima koji taj praznik slave po Julijanskom kalendaru.
''Čestitam vam Božić i želim da ga provedete u dobrom zdravlju, blagostanju, toleranciji, razumevanju i miru. Neka vam praznik Hristovog rođenja donese radost u krugu porodice i prijatelja. Mir Božiji, Hristos se rodi”, navodi se u čestitki predsednika Tadića.
I predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković čestitao je danas Božić sveštenstvu, monaštvu i svim vernicima koji taj praznik slave po Julijanskom kalendaru.
„Čestitam Vam Božić. Neka vam porodična okupljanja tokom prazničnih dana u domove unesu radost, ljubav i mir i da svima ova godina donese mnogo lične i porodične sreće, zdravlja, uspeha i napretka”, poručio je premijer Srbije u čestitki.
------------------------------------------------
Patrijarh pozvao Srbe na Kosovu da ostanu na ognjištima
Patrijarh srpki Irinej poručio je danas, u božićnoj poslanici vernicima, Srbima na Kosovu i Metohiji da budu istrajni u svom nepravednom stradanju i ostanu na svojim ognjištima, uz crkve i svetinje na zemlji svojih dedova i pradedova.
„Nažalost, braćo i seste, moramo priznati da je naš duhovni mir prilično pomućen, te ni radost naša nije potpuna. Ona je osenčena strahom i brigom zbog svakodnevnih zbivanja u svetu a posebno zbog tragičnih zbivanja na našem raspetom Kosovu i Metohiji”, poručio je partijarh.
Patrijarh je u poslanici poručio Srbima da je crkva uvek sa njima i da će uvek biti sa njima.
„Bez stradanja nema ni vaskrsenja. Gospod neka svima bude merilo i u stradanjima”, poručio je partijarh i poželeo srećan Božić.
------------------------------------------------
Božićni običaji pravoslavnih naroda
Pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar, obeležavaju 6. i 7. januara Badnji dan i Božić, praznik cele porodice, koja je tada na okupu.
Božić se praznuje kao uspomena na dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta. To je praznik rađanja novog života, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva, očinstva i materinstva.
U pravoslavnom svetu običaji se razlikuju od zemlje do zemlje, a svaki narod je uneo sopstvenu tradiciju u proslavljanje praznika.
U Rusiji je običaj da se porodice okupljaju za stolom na Badnje veče, a zatim sledi posebna večera bez mesa. Glavno jelo se zove „kutja”.
Večera se priprema od različitih vrsta žitarica koje simbolizuju nadu, uz dodatak meda i maka (simboli sreće i mira). To se smatra „Svetom večerom”, a servira se na belom stolnjaku koji simbolizuje belo platno u koje je Hrist uvijen po rođenju.
U prostoriju se unese nešto slame kao podsećanje na skromno okruženje u kom je Isus rođen, a velika bela sveća postavlja se na sredinu stola u znak objave da je Hrist svetlo sveta.
Pravoslavci u Siriji i Egiptu Božić proslavljaju slično kao Rusi, jer su upravo ruski sveštenici doneli pravoslavlje na Bliski istok i u Afriku.
U Ukrajini je najvažniji deo proslave večera na Badnje veče koju zovu Sveta večera, kada se u kuću unosi snop pšenice. Taj običaj se naziva diduh (dedin duh) i simboliše pretke i želju da godina dobro rodi. U gradskim porodicama, „diduh” je prustan u snopovima pšenice koji se stave u vazu.
U Makedoniji, 5. januara deca pevaju božićne pesme od vrata do vrata - to su kolede. Dan kasnije, na Badnje veče sledi unošenje „badnika” na kućno ognjište. Drvo se pre toga iseče na tri dela (što predstavlja Sveto trojstvo), a sva tri dela u kuću unese otac.
U Gruziji na Badnje veče se čeka da sat otkuca 12 puta, a zatim počinje večera uz tradicionalno gruzijsko vino.
Vernici Jerusalimske patrijaršije za Badnji dan i Božić obilno jedu slatkiše - najčešće kadaif. Suvo voće, poput urmi, kajsija, grožđa i šljiva, zajedno sa lešnicima, bademima ili orasima, takođe su popularni. Za Božić se tradicionalno spravlja poseban obrok pripremljen od jagnjećeg mesa.
Ostale pravoslavne crkve i zemlje već su proslavile Badnje veče i Božić 24. i 25. decembra.
U Grčkoj, koja je prešla na novi kalendar, deca na Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme, a zauzvrat dobijaju slatkiše ili novac.
Za večeru koja se priprema za Badnje veče karakterističan je „Hristov hleb” ("hristopsomo"), u obliku velikih vekni različitih oblika, na čijim korama su dekoracije koje obično predstavljaju poslove kojim se porodica bavi.
Za razliku od većine drugih pravoslavnih zemalja, u Grčkoj se za večeru na Badnje veče služi meso i to jagnjetina i prasetina.
U Bugarskoj se za Badnje veče priprema posebna večera od 12 jela bez mesa koja simbolišu 12 meseci u godini. To su jela od pasulja, oraha i lešnika, suvih šljiva, a tu je i tradicionalni bugarski kolač - „banica”. Nakon večere svi članovi porodice ustaju u isto vreme.
U Rumuniji je uobičajeno žrtvovanje praseta (pečenca), ali se prase žrtvuje na dan Svetog Ignatija (20. decembar, Rumuni su prešli na novi kalendar), a biće posluženo tek na božićnoj trpezi. Veruje se da će duh praseta u narednoj godini porodici doneti blagostanje.
Večera se priprema i po tri dana, i sastoji se uglavnom od prasetine na razne načine, sarmi, kobasica, a služi se i ćuretina, uz šljivovicu i vino.
Posebnost rumunske božićne trpeze čini „kozonaći” - kolač sa suvim grožđem i lešnicima. Takođe je prisutan običaj da deca za Badnje veče idu od kuće do kuće i pevaju božićne pesme.
Tanjug
objavljeno: 05.01.2012.
