Izvor: Danas, 16.Sep.2015, 08:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suština rodne ravnopravnosti
Baš ovih dana - na izmaku leta - razmišljam o tome kako da konstruktivno, u oblasti koju poznajem, pokušam da doprinesem realnom sagledavanju stepena ostvarenosti principa rodne ravnopravnosti u Srbiji. Podstaknuta rezultatima inostranih istraživanja, koja vele da su "upravni odbori i dalje previše stari, previše muški i previše zatvoreni", pitam se da li je i kod nas tako?
Navešću samo jedan podatak iz prakse: još nisam uspela da pronađem statut kompanije koji propisuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << (ili bar preporučuje!) određeni procenat muškaraca na rukovodećim položajima! A i zašto bi? Kada se tako nešto podrazumeva! Još jedan vrlo ličan i ne potpuno beznačajan podatak ovome o čemu nastojim da se rafinirano i nedvosmisleno izjasnim: studenti Pravnog fakulteta mi se u fakultetskim aulama, kao i u email-ovima redovno obraćaju sa "profesore" - iako se uredno potpisujem kao autorka i docentkinja! Da pređem na stvar: Prisustvo jedne osobe ženskog pola u upravnom (ili nadzornom) odboru nije pokazatelj rodne ravnopravnosti. Pre je pokušaj da se zamaskira vrlo sporedno i krajnje marketinško uključivanje žena u vršenje važnih funkcija.
A nauka veli: različitost članstva korporativnih organa smatra se poželjnom iz dva razloga. Prvo, povećava kvalitet diskusije i razmene ideja između članova koji pripadaju različitim interesnim, obrazovnim i stručnim grupacijama. Drugo, zaštita interesa različitih lica (od akcionara preko poverilaca i zaposlenih do države i društva), kao nesumnjiva dužnost upravnog odbora najbolje može biti realizovana ako članstvo inkorporira predstavnike različitih kategorija pomenutih lica.
Podsećanja radi, različitost članstva upravnog odbora ispoljava se na dva načina: neposredni i posredni. Pokazatelji neposredne diverzifikacije su: pol, godine, rasna i etnička pripadnost. Od pomenutih pokazatelja, posebno je značajna raznovrsnost u pogledu pola i godina. Obrazovni i stručni profil, kao i iskustvo u odnosnoj grani poslovanja određuju stepen posredne diverzifikacije. Kako se ističe u Kodeksu korporativnog upravljanja, "u svakom momentu za vreme trajanja mandata upravni odbor treba da se sastoji od članova koji kao celina imaju potrebno znanje, sposobnosti i stručna iskustva neophodna za uspešno obavljanje poslova uz njegovog delokruga".
Odgovarajuća zastupljenost žena u korporativnim organima je, dakle, jedan od pokazatelja diverzifikacije članstva. Međutim, ovo nije samo pitanje brojčanog stanja upravnog odbora, tj. broja plavuša/"plavuša" u upravnom odboru. Ovim se indirektno pokazuje opredeljenost kompanije da podrži rodnu ravnopravnost, i to ne samo na najvišim nivoima donošenja poslovnih odluka, a još više da garantuje uvažavanje etičkih standarda u procesu regrutovanja ženskog dela kadrova. Smatram da je ovo povod da se ukaže i na "spekulacije" i "afere" koje prate imenovanje članica upravnog odbora. Zapravo, od nepoštovanja principa rodne ravnopravnosti prilikom izbora članstva korporativnih organa - gora je samo jedna pojava! Obrazloženja koja prate izbor određene kandidatkinje su često skandalozna. U srpskom socijalnom miljeu postupak imenovanja/izbora na odgovornu korporativnu funkciju praćen je "analizom" kvaliteta određene ženske osobe, koji mene neretko i nemalo asocira na "isterivanje duhova".
U principu, sve se svodi - kao po pravilu - na dva "tipa" objašnjenja. U prvu grupu ulaze ona koja prate izbor na funkciju. Skoro uvek se izbor dovodi u vezu sa određenim muškarcem. Ključno je da se izabrana članica što je moguće više diskvalifikuje i da se njen izbor svede na vezu sa tim muškarcem (makar to bila društveno poželjna i legitimna veza, poput bračne!), dok se njeni obrazovni i stručni kvaliteti stavljaju u drugi plan. Potpuno drugačiji tip "argumentacije" stoji iza neuspelog izbora kandidatkinja na određenu funkciju. Najčešće se kao krivac za neuspeli izbor pominje neka starija dama, po pravilu ogrezla u biznisu, lišena svake ženstvenosti i empatije, bez roda i poroda (ne znam zašto, ali dok ovo pišem vidim maestralnu Meryl Streep u ulozi iz filma The devil wears Prada).
Dakle, žene koje uspeju da se "probiju" do rukovodećih funkcija se vrlo neprimereno etiketiraju. Ona koja je uspela da uđe u boys club, učinila je to zahvaljujući "Njemu"! A ako je vrata boys club uspela samo da odškrine, a ne i da uđe u njega, u tome ju je sprečila "Ona"! Dakle, sve je ili crno ili belo, nema (neke/nekakve) sredine. (Ovom prilikom ostavljam po strani političko-partijsku dimenziju razmatranog personalno-profesionalnog problema iako ona katkad može zamutiti prikazanu maltene crno-belu sliku.) Ispade da su žene krive/odgovorne za neprimenu principa ravnopravnosti polova! Ono što boli u celoj priči je odsustvo priznanja za uloženi trud, stečeno obrazovanje i postignute rezultate. Kao da univerzitetska diploma različito vredi prema tome da li glasi na ime Aleksandar ili Aleksandra!
Iako krajnje palanačka, opisana tzv. opravdanja/izvrdavanja, maltene ruganja samoj suštini rodne ravnopravnosti odslikavaju dugogodišnje bolno a bitno nepromenjeno stanje svesti ovdašnje društvene sredine. Naime, kod nas se uspeh nikada nije - ili pak samo retko i tegobno! - praštao, tj. uvek se tragalo za "tajnama" I kojekakvim tumačenjima nečijeg/tuđeg uspeha. U tom smislu uvek citiram najboljeg: "Ljudi preziru one koji ne uspiju, a mrze one koje se uspnu iznad njih; navikni se na prezir ako želiš mir, ili na mržnju ako pristaneš na borbu" (Meša Selimović, Derviš i smrt)!
*Autorka je docentkinja Poslovnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
