Izvor: Politika, 21.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Surferi na tacni
Dok koriste velike pretraživače na internetu, korisnici otkrivaju i podatke o sebi, čime se ugrožava privatnost građana
Dok u osami vaših soba, kuckajući po tastaturi, tražite neke odgovore za vaše jednostavne živote, poput kupovine školskog pribora za decu, ili saznanja – u koje doba godine je najbolje da se poseti Italija – budite oprezni. Ako u jednom od ovih ludih avgustovskih dana, kada se smenjuju tropske vrućine i melanholične kiše koje najavljuju tmurnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << jesen, ukucavate pitanja o termitima, čaju za dobro zdravlje, depresiji ili detektivskim agencijama koje mogu uloviti vašeg nestašnog bračnog druga ili drugaricu, misleći da ste ušuškani i nevidljivi u vašim odajama, makar na trenutak zastanite. Jer, neko vas možda posmatra.
Iako su pretrage po internetu mahom katalog namera zanimljivosti, briga i banalnih pitanja, one se arhiviraju u "skladištima" globalnih pretraživača, ulaze u bazu od nekoliko miliona raznih informacija koje su uključene u datoteke koje koriste i ambiciozne majke, oboleli pacijenti od raka, studenti i ljubitelji muzike.
Zatrpan u listi od 20 miliona anketa, sakupljenih od globalnog pretraživača Amerika on lajn (AOL), nedavno objavljen na internetu, nalazi se i korisnik broj 4417749. Broj je potpisala kompanija, da bi se zaštitila korisnikova privatnost.
"Broj" je učinio stotinu pretraga u roku od tri meseca, po temama koje variraju: od "broja prstiju" i "nevaljali psi", do "neoženjeni u šezdesetoj".
Vršeći pretragu za pretragom, klik za klikom, identitet AOL korisnika ovog broja postao je lakši za otkrivanje. Nije bilo potrebno mnogo detektivskog istraživanja da tragovi odvedu do Telme Arnold, 62-godišnje udovice, koja živi u Džordžiji, i koja često traži lekove za svoje prijatelje i brine za svoja tri psa.
AOL je uklonio podatke o pretragama sa svog sajta istog vikenda i izvinio se za njihovo objavljivanje, pravdajući se da je to bila neovlašćena operacija tima koji je smatrao da će time doprineti akademskim istraživanjima.
Detaljni zapisi o pretragama gospođe Arnold i 657.000 drugih Amerikanaca, koje i dalje nastavljaju da kruže na internetu, naglašavaju koliko ljudi nenamerno otkrivaju podatke o sebi kada koriste pretraživače. Nehotice, surferi se izlažu "na tacni". Ovakvi rizici su dugo zaokupljali pravne timove za zaštitu privatnosti sa internet provajderima i marketing firmama za umrežavanje koje su videle šansu za zaradu u jedinstvenoj sposobnosti interneta da evidentira, odnosno prati prijave i odjave korisnika dopuštajući veći fokus i na taj način profitabilnije oglašavanje na mreži.
Nenamerne posledice korišćenja svih tih podataka u Sjedinjenim Državama sve češće se opisuju kao tempirana bomba koja ugrožava privatnost građana korisnika.
Gospođa Arnold, koja je pristala da raspravlja o svojim pretragama, izjavila je da je bila šokirana kada je saznala da je AOL sačuvao i javno objavio njene podatke u poslednja tri meseca.
– To je ceo moj lični život – rekla je.
– Nisam imala pojma da je to neko posmatrao "iza mojih leđa".
Ako za trenutak pomislite da je Amerika ipak daleko i da su tamošnje on-lajn strepnje rezultat paranoje koja je usledila posle 11. septembra, uz orvelovsko-matriksovske filozofske teze o velikom bratu i virtuelnim životima, možete upasti u zamku kao bezazlena gospođa Arnold. Jer, kompjuterski stručnjak Aleksandar Svovnik iz Beograda kaže:
– Teorijski, isto se može dogoditi sa srpskim pretraživačima!
Iako je kod nas najpopularniji pretraživač "Gugl", ovdašnji surferi koji su koristili AOL, takođe su mogli da budu "pročitani".
Svovnik objašnjava da pretraživači ne bi trebalo da grupišu istorijat pretraga jednog korisnika i da ih objavljuju javno – što je učinio AOL – uzgred, moćna, gigantska kompanija koja čuva beleške o svakom korisniku i njihovim pretragama u poslednjih mesec dana.
Kako pretraživač, poput pomenutih američkih sajber-divova, može da grupiše pretrage od istog korisnika? Kada odete na pretraživač da nešto saznate, vraća vam se kolačić (kuki). Taj "slatkiš" ostaje na vašem kompjuteru i prilikom svake sledeće pretrage pretraživač zna da je reč o istoj osobi. Korisnik se može zaštititi od "kolačića" tako što uključi brisanje nakon svake posete sajtu.
– Ali, ta operacija nije za početnike – precizira Svovnik i upozorava surfere po internetu da prilikom pretrage ne daju svoje lične podatke, poput matičnog broja.
On podseća da je američka vlada ove godine zatražila od svih glavnih pretraživača – Gugla, Jahua, AOL-a jednonedeljni uvid u sve pretrage, pod obrazloženjem borbe protiv dečje pornografije. Jahu i AOL su odmah pristali da ustupe te podatke, dok je najveći pretraživač Gugl odbio da to učini, jer se plašio da bi se time mogla povrediti privatnost korisnika. Bez obzira na to da li je reč o borbi protiv dečje pornografije, terorizma, ili o lovu na Ratka Mladića, postavlja se pitanje – da li vlade to mogu činiti analizom pretraga svih nas?
Gospođa Arnold namerava da povuče svoju pretplatu na AOL.
Zato, pazite kako ćete se konektovati, bez obzira na to da li ste penzionerka iz Džordžije ili haker iz Kuršumlije. Sajber-svet ni izdaleka ne izgleda tako sterilan i bezopasan.
Aleksandar Apostolovski
[objavljeno: 21.08.2006.]
