Izvor: Politika, 21.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suptilni pritisci farmaceutskih kuća
Lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava RZZZO proširena je za 159 novih
INTERVJU
U Srbiji se po glavi stanovnika izdvaja 157 evra za zdravstvenu zaštitu, četiri puta manje nego u Hrvatskoj i deset puta manje od Slovenije. Ipak, stanovnici naše zemlje očekuju da za svoj "krvavo zarađeni novac" mogu da dobiju kvalitetno lečenje u svakoj zdravstvenoj ustanovi i da pri tom imaju obezbeđene besplatne lekove.
Između želja pacijenata i finansijskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sredstava kojima raspolaže, nalazi se Republički zavod za zdravstveno osiguranje sa Svetlanom Vukajlović na čelu, koja već dve godine pokušava da ravnopravno rasporedi sredstva da bi što više osiguranika bilo zadovoljno.
Pacijentima je "rak rana" dužina čekanja na intervencije. Mnogi su nezadovoljni zbog činjenice da su celog života izdvajali novac za zdravstvo, a kad im je neophodna operacija moraju da čekaju. Šta je na tom planu urađeno?
– Upravo sam saznala da je u KCS za prvih šest meseci urađeno onoliko koronografija koliko je obavljeno u toku cele prošle godine. Kardiohirurške intervencije rade se i vikendom, pa se na taj način sa liste čekanja skine oko 30, 40 pacijenata, a čekanje je skraćeno za tri do četiri meseca. Intenzivnije će se raditi i u Institutu "Dedinje" i KBC "Bežanijska kosa". Važno je i da smo uspeli da smanjimo vreme čekanja za ugradnju kukova u Institutu "Banjica" sa gotovo pet godina na šest meseci. Uspeli smo da u potpunosti ukinemo listu čekanja za ugradnju pejsmejkera. Obezbedili smo 820.000.000 dinara za smanjenje liste čekanja u oblati kardiohirurgije i ortopedije, a finansiraćemo i 17.000 operacija katarakti i ugradnje sočiva kako bi se do kraja godine ukinule liste čekanja. Dakle, kako naš narod kaže, koliko para, toliko i muzike.
Najavljeno je proširenje pozitivne liste lekova od septembra. Koje grupe medikamenata će se naći na njoj?
– Pacijenti moraju da prihvate činjenicu da je snabdevenost lekovima bolja nego u 2003. godini i da se lista lekova udvostručila. Sada osiguranici mogu da dobiju značajan broj medikamenata na recept ili u bolnici. Lista lekova koji se propisuju i izdaju na teret sredstava RZZZO proširena je za 159 novih lekova. Na listi su 102 potpuno nova leka koja dosad nisu imala svoju generičku paralelu na listi. Ovi lekovi uvode najsavremeniju terapiju u lečenju Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, citostatike za lečenje karcinoma, novu generaciju lekova za oboljenja pluća, kao i antidepresive.
Kako se borite od nasrtaja farmaceutskih kuća da baš njihov lek stavite na pozitivnu listu?
– Pritisci farmaceutskih kuća su suptilni. Njihovi predstavnici ne dolaze ovde direktno, već to čine preko lekara ili udruženja pacijenata. Naime, činjenica je da 80 odsto lekara na kongresima, koje farmaceutske kuće finansiraju, saznaju o pozitivnim stranama njihovih lekova i menjaju propisivačku politiku recepata, što često može da bude loše, jer se prenebregne negativna strana medikamenata.
Privatne zdravstvene ustanove insistiraju na sklapanju ugovora sa Zavodom da bi pacijentima bilo omogućeno lečenje po istim uslovima kao u državnim kućama. Da li će to uskoro biti realizovano?
– Nemoguće je sklopiti takve ugovore iz više razloga. Recimo, ukoliko sutra kažemo da se pacijenti izjasne hoće li se lečiti u privatnom domu zdravlja, javilo bi se mnogo osiguranika. Tu se onda postavlja pitanje, da li on može da primi toliko pacijenata, a da održi isti komfor koji sada ima sa 100 ljudi. S druge strane, ne znamo ni po kom kriterijumu bismo mogli da kažemo ko može, a ko ne da dobije pravo da izabere doktora u ovakvoj ustanovi. Za obezbeđivanje komfora doprinos za zdravstvo ne bi bio 11,2 odsto od bruto plate, već 22 odsto. Nisam sigurna ni da li pacijenti idu kod privatnika zbog izabranog stalno zaposlenog lekara ili zbog toga što im je potreban pregled profesora Kliničkog centra Srbije, koji tu radi kao konsultant.
Na tržištu su prisutna brojna osiguravajuća društva koja ubeđuju pacijente da potpišu ugovore o zdravstvenom osiguranju baš sa njima, jer će onda pacijenti imati bolji tretman u zdravstvenim ustanovama. Da li je to tačno?
– Društva za dobrovoljno osiguranje nude i dobrovoljno zdravstveno osiguranje. Ta ponuda podrazumeva da za 1.200 dinara mesečno čovek može da dobije nekoliko specijalističkih pregleda godišnje, ali se ne mogu osigurati stariji od 65 godina, jer su oni najveći potrošači zdravstvene zaštite. Takođe, ovo osiguranje ne pokriva troškove ozbiljnog lečenja. Naš fond pokriva kompletnu zdravstvenu zaštitu, troškove ugradnje stentova, lečenje leukemije, dijalizu i drugih komplikovanih i teških bolesti. Takođe, nudimo i mogućnost onima koji nisu osigurani da to učine za 1.400 dinara mesečno, za šta se dosta raspituju roditelji koji žive u inostranstvu, a čija su deca u našoj zemlji.
Stomatolozi smatraju da su RZZZO i Ministarstvo zdravlja bili nepravedni prema njima i da su najveće stezanje kaiša osetili upravo oni. Zbog čega je ušteda zdravstvenog dinara krenula od ove službe?
– U našem narodu postoji uvrežen stav da ukoliko si zaposlen u državnoj firmi treba samo da sediš, primaš platu i ništa ne radiš. To nije normalan stav. Naša uloga je da vidimo šta je dobro za pacijenta i lekari moraju da shvate da oni nisu u ustanovama zbog sebe, već zbog pacijenata. Prošle godine je za plate stomatologa izdvojeno tri miliona dinara, a osiguranici nisu mogli da dobiju odgovarajuće intervencije. Dešavalo se da kada pacijent dođe da popravi zub, čuje od stomatologa da mora da dođe tek za tri meseca jer nema materijala ili ga uputi kod sebe u privatnu ordinaciju. To je bilo neodrživo i kulminiralo je katastrofalnim stanjem zuba nacije. Važno je da deca dobiju odgovarajuću stomatološku zaštitu, a vidim da su zubari sada stimulisani i da sve više pozivaju mališane na redovne sistematske preglede.
Šta je prioritet RZZZO u narednom periodu?
– Prioritet nam je da do nove godine završimo sa informatizacijom sistema, uvedemo nove zdravstvene knjižice i pripremimo se za drugačiji način finansiranja. U februaru 2007. godine pokrenućemo akciju sopstvenog lekara, gde će se građani izjašnjavati koga žele da posećuju, a od 2008. godine stimulisaćemo one zdravstvene radnike koji imaju veliki broj pacijenata i koji mnogo rade, jer već sada imamo podatke ko je koliko angažovan, a ko nema pacijente. Biću srećna da bar neko kaže da je primetio poboljšanje u finansiranju zdravstvene zaštite.
Danijela Davidov
[objavljeno: 21.08.2006.]
