Izvor: Politika, 24.Maj.2012, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Supruga Mileva bila je idealan Ajnštajnov saradnik
O zaslugama Mileve Marić u stvaralaštvu velikog naučnika govori postavka Društva fizičara Srbije u Arhivu u Užicu
Užice – Mileva Marić Ajnštajn je bila prva osoba koja je prepoznala i podržala genija u Albertu Ajnštajnu. Ona nije potpisana ni na jednom njegovom naučnom radu, ali sada je sasvim jasno da je dugi niz godina bila idealan Ajnštajnov saradnik, sagovornik i slušalac, čime je doprinela razvoju njegove misli, ideja i nastanku fizičkih teorija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Ovo je citat sa jednog od niza panoa postavljenih na juče otvorenoj izložbi u Arhivu u Užicu „Albert i Mileva Ajnštajn u prostor-vremenu“. Reč je o poznatoj postavci Društva fizičara Srbije, autorke prof. dr Mirjane Popović Božić.
I dok se ta uloga Srpkinje Mileve u uspesima supruga nobelovca poslednjih godina sve više otkriva, još ima nekih TV emisija u svetu, a i kod nas u kojima se i dalje, pod uticajem stereotipa pojedinih naučnih krugova, veliča samo Ajnštajnovo ime i delo. Umesto isticanja zajedničkog rada dvoje naučnika, s televizija koje mnogi gledaju u jednoj od takvih storija nedavno su se čuli hvalospevi o Albertovoj genijalnosti, dok Milevu predstavljaju uglavnom u nepovoljnom svetlu, u kontekstu bračnih problema okončanih razvodom, kao ženu koja naučniku „kuva i pegla“.
Da ipak nije tako, svedoči ova postavka Društva fizičara Srbije u užičkom arhivu. Iz nje se može saznati da je život mladog Ajnštajna i te kako povezan sa životom Mileve Marić – njegove koleginice sa studija, supruge, saradnice, majke njihovo troje dece. Mileva je, kao što se zna, zajedno sa Albertom studirala politehniku, ona svestrano prati početkom 20. veka Albertova tri pokušaja da doktorira, a kad su se 1903. venčali, stanovi u kojima su u Bernu živeli postali su kabineti za zajednička teorijska istraživanja iz fizike, gde su nastajali mnogobrojni naučni radovi. Pominje se, potom, Albertova naučno čudotvorna 1905. godina, sa epohalnim radovima, među kojima je i onaj iz kabineta u novom njihovom stanu u Bernu sa slavnom jednačinom E=mc2. I kasnije, bez obzira na obaveze oko dece, Mileva je sarađivala u naučnim istraživanjima, kakva su na konstrukciji instrumenata za merenje malih električnih napona od 1907. do 1910. godine.
Ali, usledilo je preseljenje u Berlin, početkom Prvog svetskog rata, i međusobna neslaganja supružnika, kada je Albert Milevi postavio listu uslova za zajednički život, drastičnih i neljudskih. Mileva se ubrzo zatim s decom vratila u Cirih, a zvaničan razvod je bio u februaru 1919. godine. Prema brakorazvodnom ugovoru, Ajnštajn se obavezao da ukoliko dobije Nobelovu nagradu celokupan novac dodeli Milevi, što je 1922. i uradio. Od tog novca ona je kupila tri kuće u Cirihu, gde je, u jednoj petospratnici, živela najpre sa sinovima, a kasnije sama. Albert ih je povremeno posećivao do svog odlaska u SAD 1933. godine.
Više o Milevinoj ulozi u nauci saznalo se iz 54 pisma razmenjena između nje i Alberta, korespondenciji objavljenoj krajem prošlog veka koja je iznenadila istoričare i naučnike. Tu je Mileva izašla iz Albertove senke, jer se otkrilo da su intenzivno sarađivali u naučnim istraživanjima.
B. Pejović
objavljeno: 25.05.2012.
