Izvor: Danas, 11.Maj.2016, 09:55 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunovrat radničke Rakovice
Beograd - Red i običaj prvo nalažu da se predstavim: bio sam šef informativne službe fabrike "21. maj" iz Rakovice od 1985. do 2007. godine. U poslednjih 10 godina urednik sam lokalnog časopisa i portala "Čukarica Rakovica".
Povod za javljanje je tekst "Rakovički divovi trunu u rđi i zaboravu" objavljen 1. maja u vašem listu Danas. Kao dobar poznavalac prilika u Rakovici, u poslednjih 35 godina, primećujem da je vaš prilog samo načeo veoma važno pitanje: zašto su propale >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << rakovičke fabrike?
Prikaz u članku nije prikazao pravo stanje niti prave uzroke štrajka u Rakovici kada se išlo pred Saveznu skupštinu oktobra 1988. Ti događaji su bili početak raspada domaće industrije.
Radnički protest nije započet u IMR-u već u "21. maju", koji je odabran za nosioca akcije zato što je u to vreme imao ugled veoma uspešne firme. Povod za nezadovoljstvo radnika nije moglo biti kašnjenje plata, koje su redovno isplaćivane na bazi stalnog rasta proizvodnje i imale tendenciju rasta.
Organizacija pobune bila je izvan fabrike a iskorišćeni su mladi radnici, dok su stariji smatrali da će ta akcija štetiti fabrici. Do danas nije otkriveno ko je bio organizator protesta.
Navedeno je da su protest organizovali direktori preduzeća, naprotiv, tadašnji direktor "Rekorda" smenjen je zato što je sprečio svoje radnike da se priključe protestu, a na njegovo mesto je došao Lilić. Ivan Stambolić i Slobodan Milošević nikada nisu bili direktori firmi čije je sedište bilo u Rakovici.
O ovom događaju koji je bitno uticao na sudbinu fabrika u Rakovici prava slika je data u knjizi "Bila jednom jedna fabrika" autora Filipa Grujića, koji je u to vreme bio generalni direktor "21. maja". U knjizi je data slika rađanja, uspona i raspada fabrike koja je bila dostigla evropski nivo vođena sopstvenom pameću.
Filip Grujić, ekonomista, jedan od najuspešnijih srpskih i jugoslovenskih privrednika u drugoj polovini 20. veka, što su pokazali poslovni rezultati preduzeća u kojima je bio rukovodilac. Sa 36 godina života postavljen je na funkciju generalnog direktora "21. maja" koju obavlja 11 godina. Za vreme dok je Grujić vodio fabriku, plate za svih 5.400 radnika isplaćivane su na vreme, nikad dana kašnjenja. Primera radi, u 1989. prosek je bio današnjih 800 evra za osmočasovno radno vreme. Porezi i doprinosi redovno su plaćani.
Realizovan je veliki broj projekata iz oblasti društvenog standarda. Kupljeno je 800 novih stanova, oronuli samački hotel pretvoren je u moderan hotel B kategorije sa komercijalnim sadržajima i teniskim terenima, rekonstruisana je vila "Javor" na Zlatiboru, izgrađeni su fudbalski stadion, moderan amfiteatar sa 220 sedišta, diskont za prodaju životnih namirnica.
Dvadeset pet godine nakon Grujićevog odlaska iz "21. maja", ova fabrika doživela je potpuni sunovrat. Tranzicija je učinila svoje. Od nekadašnjih 5.550 radnika ostalo ih je manje od 30. Proizvodne hale su devastirane, skoro sva preduzeća su pod stečajem.
