Izvor: Politika, 25.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sunčanje u februaru
Tople dane kada im vreme nije mnogi smatraju „krivcem” za svoje loše raspoloženje, umor i različite zdravstvene tegobe. – U Beogradu su juče izmerena 23 stepena
Imamo leto usred zime: juče je već u 10 časova ujutru već bilo 17 stepeni Celzijusa, kao da smo usred jula. U Beogradu su juče izmerena 23 stepena. Toplo je već četvrti dan. Ipak, sunce i tople dani kada im vreme nije mnogi okrivljuju za svoje loše raspoloženje, umor ili različite zdravstvene tegobe.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Svaka nagla i drastična promena vremena i kod zdravih osoba, a naročito kod starijih i onih sa hroničnim bolestima izaziva određenu reakciju. Kod zdravih će to biti glavobolje, skok ili pad krvnog pritiska, a kod hroničnih bolesnika i ozbiljnije tegobe zbog kojih ih uvek upućujemo da se obrate za savet svom lekaru i da u dogovoru sa njim pojačaju terapiju. Nagle promene vremena su za njih kao test opterećenja – kaže direktor Hitne pomoći, dr Branislav Lazić, čije ekipe juče nisu imale više posla nego inače.
Dr Lazić kaže da, bez obzira na to što je dan prijatan, skok temperature s nule na 20 stepeni svaki organizam mora da oseti, naravno na individualan način, ali da samo vreme ne može nikoga da ugrozi životno. Dakle, ako poslušamo savet lekara u vezi sa redovnom terapijom, ako smo adekvatno obučeni nema nijednog razloga da prijatan dan doživljavamo kao rizik po zdravlje. U Hitnoj pomoći kažu da manje strepe od poziva zbog kolapsa od vrućine nego zbog tuče i uličnih protesta.
Sunce i topli dani u ovom periodu mogu da načine ljude nervoznim, ali i da budu uzrok glavobolje ili infekcije disajnih puteva koje najteže podnose hronični bolesnici sa opstruktivnim bolestima pluća.
Doktori iz Hitne pomoći su tokom jučerašnjeg, više prolećnog nego zimskog, dana najviše posla imali sa stalnim „klijentima” – kardiovaskularnim pacijentima, povređenima u saobraćajnim i drugim nezgodama, i hroničnim plućnim bolesnicima.
Promenu vremena osećaju i oni koji su imali neki prelom, ali i osobe sa reumom ili degenerativnim promenama na zglobovima, kaže profesor dr Olga Popović-Mladenović, specijalista za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju.
– Starije osobe i hronični bolesnici žale se da ih ovih dana sve boli i treba im poverovati. Neće, na primer biti otoka kolena, ali će se često požaliti da ih čas boli jedna tačka u ramenu, čas druga na kičmi... Najčešće se žale na bol u vratu, u korenu glave, kičmi, ali se žale i na nepravilne bolove, na primer kažu da ih boli jedna ruka i „nešto” u predelu grudnog koša ili lopatice, znači potpuno nevezano. Srećom, to nije ništa dramatično i problem se rešava uzimanjem nekog sredstva protiv bolova, ali i uz obaveznu šetnju – kaže doktorka Popović-Mladenović.
Naša sagovornica dodaje da nije neobično ni da se zdravi i mladi ljudi ovih dana osećaju pospano i umorno. Takve simptome izazivaju velike temperaturne razlike, ali definitivno i više svetla doprinosi da se buđenjem prirode i mi osećamo drugačije.
– Simptomi zamora, lošeg kvaliteta rada i spavanja, ali i bolovi koji kao da su se iznenada i ni iz čega „pokrenuli” mogu da se objasne kao posledica zanemarivanja tela tokom zimskih meseci. Protiv prolećnog umora najlakše ćemo se izboriti šetnjom, vitaminima i doziranim vežbama. Znači, nećemo sa prvim suncem izjuriti i igrati mali fudbal i tenis, ali je dobro svakog jutra odraditi pored postelje i otvorenog prozora nekoliko minuta vežbe istezanja – savetuje profesorka Popović-Mladenović.
Naša sagovornica, međutim, upozorava da, ukoliko simptomi umora i pospanosti traju dugo, nije loše proveriti krvnu sliku.
O. Popović
[objavljeno: 26/02/2008]
