Izvor: Politika, 06.Avg.2015, 15:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Sumnje u procenu vrednosti Tanjuga

Cena od 760.000 evra po kojoj novinska agencija treba da bude privatizovana je „frapantna” jer se iz dostupne dokumentacije ne zaključuje šta je predmet procene, niti šta se prodaje, kaže član Saveta za borbu protiv korupcije Miroslava Milenović

Novinska agencija Tanjug od države dobija 17,5 miliona dinara mesečno, odnosno oko dva miliona evra godišnje. Zauzvrat je obavezna da državnim organima besplatno dostavlja svoj servis vesti. Međutim, istraživanje koje je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sproveo portal „Pištaljka” pokazuje da Tanjug iz državne kase dobija i više novca, a mnogi državni organi dodatno plaćaju usluge te agencije. Recimo, Ministarstvo energetike im je samo u prva tri meseca 2014. godine uplatilo 170.650 dinara, a Kancelarija za Kosovo i Metohiju 241.071. Ovo su samo neki od podataka koje je juče portal „Pištaljka” predstavio na tribini posvećenoj poslovanju i privatizaciji državne novinske agencije. Na tribinu su bili pozvani i novinari i urednici Tanjuga, ali su odbili da učestvuju.

Glavni urednik „Pištaljke” Vladimir Radomirović podsetio je i na pozajmicu koju je država dala Tanjugu uoči izbora 2012. Istina, iznos od 17,5 miliona dinara je i vraćen, ali novom, nešto većom, pozajmicom u novembru iste godine.

– Tanjugom formalno upravlja Upravni odbor čiji su članovi povezani sa političkim partijama, a koji i dalje rade i primaju platu iako im je pre više od godinu dana istekao mandat. Interesantno je da se sednice ovog tela održavaju elektronskom poštom bez rasprave. To znači da se i ovom agencijom upravlja komandno iz Tanjuga – kazao je Radomirović.  On je podsetio i na činjenicu da je direktorki Branki Đukić istekao mandat još 2013. Tada je bio raspisan konkurs, ali su svi prijavljeni kandidati eliminisani i do danas konkurs formalno nije okončan.

Za članicu Saveta za borbu protiv korupcije Miroslavu Milenović cena od 760.000 evra po kojoj bi Tanjug trebalo da bude privatizovan je „frapantna”. Kako objašnjava, iz dostupne dokumentacije nemoguće je zaključiti šta je predmet procene, niti šta se prodaje.

– Toliki novac može da da samo neko ko ima dodatne, dobre podatke i ko zna šta Tanjug tačno poseduje. Zgrada u centru Beograda je u vlasništvu države, ali javnost ne zna postoji li možda ugovor kojim se država obavezuje da na određen broj godina ustupa taj prostor na korišćenje. Veliko je pitanje kakvi ugovori postoje u Tanjugu – rekla je Miroslava Milenović.

Na sajtu Agencije za privredne registre moguće je videti poslovanje ove novinske agencije samo do 2013. godine. Kako kaže Milenovićeva, uočeno je i da postoje još dva pravna lica  –Tanjug d.o.o. iz Skoplja i iz Crne Gore. Međutim, finansijski izveštaji iz Crne Gore nisu poslati od 2006.

Članica Saveta ukazala je i na sporni detalj u finansijskom izveštaju u kojem je navedeno da je urađen sa „raspoloživom dokumentacijom”. To je zapravo poruka, priča Miroslava Milenović, da „sve što piše može da bude, ali ne mora da znači”.

-----------------------------------------------------------------------

Evropska iskustva

Slovenački novinar Igor Mekina kazao je da Srbija nije jedinstven primer kada je reč o novinskim agencijama u državnom vlasništvu. Primera radi, hrvatska Hina dobija iz budžeta 75 odsto, a slovenačka STA polovinu sredstava.

– Interesantan je primer francuske agencije AFP, za koju je Evropska komisija ocenila da krši pravila konkurencije zbog državne pomoći. Dok Evropska komisija plaća AFP servis vesti 320.000 evra za pet godina, francuska država za isti period daje 550 miliona evra. Komisija je, međutim, odlučila da ne kazni agenciju, jer radi u interesu javnog dobra kao javna služba – rekao je Mekina i dodao da AFP ima 3.000 zaposlenih u 165 država sveta i smatra se „glasom Evrope”.

V. M. A.

-----------------------------------------------------------------------

Tan­jug: ne­ko­le­gi­jal­na, ne­pro­fe­si­o­nal­na i ne­mo­ral­na kam­pa­nja

Tan­jug je već du­že vre­me me­ta zlo­na­mer­ne ne­ga­tiv­ne kam­pa­nje, na ko­ju ni­je re­a­go­vao, ali je naj­no­vi­ji slu­čaj – okru­gli sto u or­ga­ni­za­ci­ji Pi­štalj­ke, a u sa­rad­nji sa UNS-om – ta­kve pri­ro­de da smo sma­tra­li da na nje­ga tre­ba da skre­ne­mo pa­žnju jav­no­sti, na­vo­di se u sa­op­šte­nju agen­ci­je Tan­jug po­vo­dom ju­če­ra­šnje tri­bi­ne odr­ža­ne u pres cen­tru Udru­že­nja no­vi­na­ra Sr­bi­je (UNS).

„Ne mo­že­mo da se ot­me­mo uti­sku da je pro­je­kat na­zvan „Tan­jug, is­tra­ži­va­nje po­slo­va­nja” za­pra­vo deo ne­pro­fe­si­o­nal­ne, ne­ko­le­gi­jal­ne i ne­mo­ral­ne kam­pa­nje, ko­ju već go­di­na­ma vo­de po­je­di­ni kru­go­vi, in­te­re­sne gru­pe i me­dij­ski na­me­šte­ni­ci u Sr­bi­ji, s ci­ljem da se Tan­jug uklo­ni s me­dij­skog tr­ži­šta.

Reč je o svi­ma oni­ma ko­ji su u haj­ku na Tan­jug kre­nu­li onog tre­nut­ka kad su po­če­li da gu­be tr­ži­šnu utak­mi­cu od tog istog Tan­ju­ga, u šta uve­ra­va či­nje­ni­ca da se Tan­ju­gom ni­su ni na ko­ji na­čin ba­vi­li u go­di­na­ma ka­da je agen­ci­ja i fi­nan­sij­ski i pro­fe­si­o­nal­no pro­pa­da­la.

Na­pro­tiv, haj­ka je kre­nu­la onog tre­nut­ka kad je Tan­jug po­čeo da se opo­ra­vlja, a vo­đe­na je ta­ko što su nje­ni ak­te­ri, uz obi­la­tu fi­nan­sij­sku po­moć iz naj­ra­zli­či­ti­jih evrop­skih i svet­skih fon­do­va, ali i nov­cem ko­ji su do­bi­ja­li iz bu­dže­ta Sr­bi­je, uti­caj­nim kru­go­vi­ma, po­seb­no evrop­skim, pla­si­ra­li pri­ču o svo­joj „bor­bi za de­mo­kra­ti­za­ci­ju” me­dij­skog tr­ži­šta u Sr­bi­ji, a što se za­pra­vo svo­di na ukla­nja­nje Tan­ju­ga sa tr­ži­šta”, ka­že se iz­me­đu osta­log u sa­op­šte­nju.

Uz za­klju­čak da su „Pi­štalj­ka i UNS pre­kr­ši­li za­kon, no­vi­nar­ski ko­deks i etič­ke i mo­ral­ne nor­me”, iz Tan­juga najavljuju da će „ob­ja­šnje­nja po­tra­ži­ti na Sa­ve­tu za štam­pu i Su­du ča­sti”.

R. D. 

Nastavak na Politika...