Izvor: Politika, 09.Jun.2011, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sumnja u slučaj „kravljeg ludila”
Kikinđanka, za koju se veruje da je obolela od ove bolesti, u kritičnom je stanju. – U Srbiji je nekoliko ljudi imalo Krojcfeld-Jakobovo oboljenje koje je slično bolesti „ludih krava”
Pacijentkinja iz Kikinde, za koju se sumnja da je obolela od „kravljeg ludila”, u kritičnom je stanju i nalazi se na neurološkom odeljenju kikindske bolnice, potvrđeno nam je u ovoj zdravstvenoj ustanovi.
– Prvi simptomi kod ove pacijentkinje pojavili su se pre dva meseca, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << a za to vreme uradili smo punu dijagnostiku, što podrazumeva i magnetnu rezonancu glave. Bila je i na beogradskoj Neurološkoj klinici gde je sa velikom verovatnoćom postavljena dijagnoza na bolest „ludih krava”. Međutim, prava i konačna dijagnoza se može postaviti samo nakon smrti patohistološkim pregledom moždane mase. Pacijentkinja stara 62 godine je u lošem stanju, bolest je progresivna i leka nema. Period inkubacije traje između 10 i 20 godina, što znači da pacijentkinja nije jela zaraženo meso sad, nego verovatno pre jednu do dve decenije – kaže dr Željka Pavlić iz kikindske bolnice.
U ovdašnjem Zavodu za javno zdravlje napominju da je reč o bolesti koja se vrlo retko javlja.
– Bolest se manifestuje znacima koji odgovaraju promenama na nervnom sistemu. To su uglavnom neuredni pokreti, grčevi, drhtanje ekstremiteta, osećaj vrtoglavice, zanošenja na jednu stranu, otežano gutanje, otežan govor, gubitak apetita i relativno niska temperatura – kaže za „Politiku” epidemiolog Zavoda za javno zdravlje u Kikindi dr Mirko Tomković.
Za sada, međutim, postoji samo sumnja da je ova žena obolela od „kravljeg ludila”, bolesti koja je krajem prošlog veka uzdrmala svet, odnela više od 70 života samo u Velikoj Britaniji i mnoge odvratila od konzumiranja goveđeg mesa.
Do juče Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, kako je za „Politiku”, izjavila dr Jelena Obrenović, šef Odeljenja za prevenciju i kontrolu zaraznih bolesti, nijedna bolnica iz Srbije nije zvanično prijavila sumnju na bolest „ludih krava” kod ljudi. Međutim, bilo je registrovanih slučaja Krojcfeld-Jakobove bolesti, slične bolesti „ludih krava”.
– Očekujemo da ćemo prijavu sumnje u ovom slučaju od kikindske bolnice dobiti putem njihovog izveštaja, odnosno kroz konačnu potvrdu o kojem je oboljenju reč. Ovo su retka oboljenja, a naš zadatak je da ih registrujemo. Tokom 2008. i 2009. godine imali smo po jedan slučaj sa smrtnim ishodom i u 2010. godini su bila dva prijavljena slučaja, od kojih jedan sa smrtnim ishodom – kaže dr Obrenović.
Neurolog, profesor dr Dragoslav Sokić, pomoćnik direktora Instituta za neurologiju Kliničkog centra Srbije za „Politiku” objašnjava kako u Srbiji do sada nikada nije bio zabeležen nijedan slučaj „bolesti ludih krava”, ali svake godine na ovoj klinici se leči između 12 i 15 slučajeva Krojcfeld-Jakobove bolesti, koja je „starija varijanta” ove vrste neurološke bolesti i koja je poznata od davnina.
Dr Sokić poručuje da nema mesta za paniku, jer se bolest ne prenosi sa čoveka na čoveka, ili sa životinje na čoveka, nego je isključivo oboljenje genetske prirode. Ipak, ova medicinska istina nije pre nekoliko godina sprečila osoblje pančevačke bolnice da svu posteljinu, dušek, kao i stvari obolelog od ove bolesti, kada je vraćen sa beogradske neurološke klinike u Pančevo spale, za čim nije bilo apsolutno nikakve potrebe.
Bolest „ludih krava” je teško neurološko oboljenje koje se pojavilo u Velikoj Britaniji, posle prakse da se goveda hrane ostacima drugih goveda. Neke od tih goveda su posle četvrte godine starosti dobijala goveđu, prionsku encefalopatiju. Pokazalo se da su ljudi, koji su jeli mnogo govedine obolelih životinja, kasnije i sami počeli da obolevaju.
--------------------------------------------------------------------------
Uprava za veterinu: nema zaraženih grla
U Upravi za veterinu Ministarstva poljoprivrede napominju da grla u Srbiji nisu zaražena ovom bolešću i da se kontrola prenošenja ove bolesti obavlja u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.
– Rano otkrivanje i monitoring obavljamo već godinama, a od ove godine sprovodimo i na govedima starijim od 30 godina. Pored toga, zabranjena je ishrana mesnog i koštanog brašna za preživare i uvoz mesa iz Evropske unije. Sve ono što može da spreči eventualnu pojavu i prenošenje ove bolesti u Srbiji, mi smo preduzeli – kaže za naš list direktor Uprave za veterinu Zoran Mićović.
Olivera Popović Silvija Miletin
objavljeno: 10.06.2011.
