Izvor: Blic, 15.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suficit
Suficit
Višak para u budžetu trebalo bi da se pojavi ukoliko javni prihodi nisu realno projektovani ili ako je privredni rast brži nego što se prvobitno očekivalo. Šta činiti sa tim novcem?
Pre svega je potrebno poći od toga da je to novac poreskih obveznika bez obzira na to da li je potekao neposredno iz poreza ili je iz nekih drugih izvora. Ovo zato što na kraju čitava javna potrošnja mora da se finansira iz poreza. Recimo, ako je reč o prihodima od privatizacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << državne svojine, to pripada poreskim obveznicima koji su u tu svojinu ulagali. Budući da je to njihov novac, pitanje je u šta bi oni ulagali ukoliko se pojavi višak?
U normalnim okolnostima, ako neko zaradi više nego što je očekivao, prva namena tog sufucita je štednja. Zato što zarada u budućnosti može da bude manja nego što se očekuje, kao što je danas bila veća nego što se očekivalo. Ukoliko se danas ne štedi novac, dakle potroši se, sutra će se štedeti na potrošnji, jer će biti manje novaca. Isto bi trebalo da važi i za budžetski deficit.
Može da se kaže da će se isto postići ukoliko se višak novca uloži, jer će privreda rasti, pa i prihodi poreskih obveznika, tako da neće doći do potrebe da se sutra troši manje zato što se danas trošilo više. Ovo je uobičajena zabluda. Ukoliko je višak posledica privrednog rasta koji je brzi nego što se očekivalo, to bi trebalo da znači da će privreda sutra rasti sporije, što znači da se mora štedeti na potrošnji.
Ovo je verovatno najveći problem sa javnom potrošnjom: troši se kada bi trebalo štedeti, a štedi se kada nema para.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti:
E-mail: redakcija@blic.co.yu
if(!window.goAdverticum)document.write('');if(window.goAdverticum)goAdverticum.addZone(31711);
|
.jpg)
