Izvor: Blic, 04.Feb.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suficit u budžetu
Suficit u budžetu
Kako Statistički zavod još nije objavio kolika je bila inflacija u januaru - nije jasno zašto se kasni - može samo posredno da se zaključuje o tome da li je bila viša nego što se očekivalo. Najverovatnije jeste, budući da se kaže da je budžet u suficitu. Ukoliko cene rastu brže, prihodi će privremeno biti viši nego rashodi, jer će biti potrebno da prođe određeno vreme da bi se oni uskladili sa većom inflacijom. Ovo je verovatno i objašnjenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zašto je budžetski deficit prošle godine bio manji nego što se planiralo.
Ako je verovati novinskim izveštajima o tome šta traži Međunarodni monetarni fond, sva je prilika da on nije impresioniran ovim uspehom u povećanju inflatornog poreza i traže da se budžet uravnoteži smanjenjem rashoda. Jer će obuzdavanje inflacije ponovo vratiti problem budžetskog deficita na dnevni red, pa tako i potrebu da se smanji javna potrošnja. Mera o kojoj se najviše govori jeste ograničavanje rasta plata u javnom sektoru. Ukoliko one zaista budu porasle samo za sedam odsto, tada će realno biti manje onoliko koliko inflacija bude veća od sedam odsto. Kako se ova vlada pokazala kao posebno slaba u prognozama o rastu cena, realni pad plata bi mogao da bude popriličan.
Šta raditi sa budžetskim suficitom ako ga zaista bude i u sledećem periodu? Suficit predstavlja prihod koji nije potreban za tekuće rashode. Pare mogu da se vrate poreskim obveznicima, što bi verovatno bilo najbolje rešenje ukoliko ne bi postojao javni dug i ukoliko ne bi bilo problema u finansiranju javnog duga. Budući da Srbija ima znatan javni dug i ima problema sa njegovim finansiranjem, najbolje bi bilo da se višak u budžetu iskoristi da se vrati neki dug. Tada će i sledeći budžetski deficit biti manji teret.
