Izvor: Blic, 22.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Suficit i inflacija
Suficit i inflacija
Budžetski suficit, tvrdi se, potreban je da bi se obuzdala inflacija. Jer, računa se, ako je javna potrošnja manja, biće manja i ukupna tražnja, pa će cene biti niže ili će rasti sporije. Pored toga, manje će se i uvoziti, što je dobro, jer će biti manji spoljnotrgovinski deficit, što je opet dobro jer će sporije rasti strani dug. Dakle, više muva jednim udarcem. Da i ne govorimo o istorijskim rekordima koji se postižu: prvi put posle velikog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Stojadinovića, suficit!
Jedino što se inflacija, za sada, ne smiruje. Zašto? Zato što suficit dolazi u nevreme, deluje prociklično, kako se to kaže. Budući da se smanjuje privredna aktivnost, budžetski suficit, manja tražnja, to samo pogoršava, između ostalog, i tako što povećava troškove. Uz to, manji uvoz a veći izvoz znače i povećanu tražnju domaće proizvodnje i usluga, što je, naravno, dodatni inflatorni pritisak. I cene rastu, a proizvodnja se smanjuje.
Tu se onda nadovezuje monetarna politika. Centralna banka povećava obaveznu rezervu kako bi obuzdala rast novčane mase. To taj novac poskupljuje. Što je trošak. A i otežava investiranje, što doprinosi usporavanju proizvodnje. Ova monetarna politika je posebno nerazumljiva jer se sprovodi u vreme kada ima viška para u budžetu. Obično je opasnost da će centralna banka da monetizuje budžetski deficit i tako da podstakne inflaciju. Zašto se vodi restriktivna monetarna politika kada je budžet u suficitu, to bi valjalo znati.
Pišite, predlažite, naši stručnjaci će vam odgovoriti adresa: Masarikova 5, 11000 Beograd ili
E-mail: redakcija@blic.co.yu
