Izvor: Blic, 26.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudstvo ponovo pod kontrolom
Sudstvo ponovo pod kontrolom
BEOGRAD - Visoki savet pravosuđa i Vrhovni sud Srbije negativno su ocenili nedavne izmene zakona u oblasti pravosuđa, navodeći da je time 'učinjen korak unazad u nezavisnosti i samostalnosti sudova'. Vrhovni sud Srbije ocenio je da ključna rešenja u nedavno izvršenim izmenama zakona iz oblasti pravosuđa predstavljaju veliki korak nazad u odnosu na postojeće zakone, pre svega sa stanovišta realizacije ustavnog principa nezavisnosti i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << samostalnosti sudova. Ove izmene izvršene su na brzinu bez konsultacije pravosuđa i bez temeljitog proučavanja i sagledavanja posledica.
U zakon o sudijama uneta je odredba da predsednik suda ne može da obavlja sudijsku dužnost za vreme trajanja mandata. To je toliko nelogično i apsurdno da nije potreban komentar. Takva odredba niti je postojala, niti postoji u pravosudnim sistemima u svetu. Predsednik suda se, prema istom zakonu, bira iz reda sudija, pa je logično da je u funkciji predsednika sadržana i funkcija sudije. Nije jasan motiv za drugačije rešenje, sem, ukoliko ne postoji namera da se predsednik suda pretvori u običnog menadžera i administratora, kojim se može lakše manipulisati. Osim toga, treba imati u vidu da u Srbiji postoji veliki broj sudova sa malim brojem sudija gde funkcija predsednika ne zahteva ni približno celo radno vreme, tako da je normalno i racionalno da predsednici i sude, što su do sada i činili u najvećem broju sudova.
Izbor predsednika suda izuzet je u potpunosti iz nadležnosti Visokog saveta pravosuđa i dat u nadležnost ministru pravde, koji raspisuje oglas i dostavlja svoje mišljenje Skupštinskom odboru za pravosuđe, koji umesto Visokog saveta pravosuđa daje predlog Skupštini. Zašto se ovo čini?
Jedini logičan zaključak je da se predsednici sudova, kao u jednopartijskom sistemu, tretiraju kao produžena ruka izvršne vlasti i političkih moćnika, čime se narušava princip podele vlasti i nezavisnosti suda. Postupak izbora predsednika treba da bude isti kao i za sudiju, što je do sada i uvek bio slučaj, pa izuzimanje predsednika suda iz nadležnosti Visokog saveta pravosuđa, kako je bilo do sada, predstavlja krupan korak nazad i ozbiljan ograničavajući faktor demokratskim promenama u pravosuđu, za koji smo se opredelili. Degradacija Visokog saveta pravosuđa ogleda se i u tome što je predviđeno da, umesto predloženog kandidata Visokog saveta za sudiju, koji ne bude izabran, nadležni odbor Skupštine predlaže drugog kandidata. Time je omogućeno da, ne samo predsednici, već i sudije budu birani mimo Visokog saveta za pravosuđe, pa se postupak izbora i predsednika i sudija faktički vraća na sistem jednopartijske države. Ovakvim zakonskim rešenjem proces reforme pravosuđa biće vraćen na početak, jer se opet uspostavlja odlučujući uticaj vladajućih partija na izbor sudija i predsednika sudova, koji je bio i ostao osnovna prepreka izgradnji nezavisnog sudstva i pravne države.
Očigledno je da je realizacija ustavnog principa o nezavisnosti suda trnovit put i da centri političke moći kao i izvršna vlast ne žele da se u potpunosti odreknu patronata nad pravosuđem, navodi se u saopštenju kolegijuma Vrhovnog suda Srbije. Obesmišljen razlog za postojanje Visokog saveta
Visoki savet pravosuđa je na sednici 24. jula 2002. godine razmatrao izmene i dopune seta pravosudnih zakona (Zakon o uređenju sudova, Zakon o sudijama, Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Zakon o Visokom savetu pravosuđa i Zakon o javnom tužilaštvu), koje je na vanrednoj sednici usvojila Narodna skupština Republike Srbije 18. jula 2002. godine, i tim povodom zauzeo sledeće stavove: Način usvajanja izmena i dopuna seta pravosudnih zakona, kao sistemskih zakona, neprimeren je njihovom značaju i praktično je identičan opštekritikovanom načinu na koji su oni i doneti. I ovoga puta izostala je ozbiljna i celovita javna rasprava, posebno stručne javnosti.
Bitnim sužavanjem ovlašćenja Visokog saveta pravosuđa u postupku izbora sudija, javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca, i njegovim potpunim isključenjem iz postupka izbora predsednika sudova, u celosti je obesmišljen razlog iz koga je ovo pravosudno telo i konstituisano.
Izmenom postupka i načina izbora članova Velikog personalnog veća, protivustavno je ovo telo prestalo da bude sudsko, i prakitčno postalo organ Skupštine.
Visoki savet pravosuđa smatra da je neophodno da se pojedine odredbe usvojenih izmena i dopuna seta pravosudnih zakona preispitaju i izmene, i to nakon ozbiljne i celovite javne rasprave, navodi se između ostalog u saopštenju Visokog saveta pravosuđa.
