Izvor: Politika, 22.Mar.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudovi zatrpani zelenaškim tužbama
Za dug od 2.200 evra N. B. iz okoline Vrnjačke Banje mora da vrati 22.000 evra po pravosnažnoj presudi, a tužba koju je on protiv poverioca za zelenašenje podneo još stoji
Kraljevo – Sitan poljoprivredni proizvođač, što bi se reklo, sa malo stoke i imanja, a u dvorištu kamioni, traktori i razne mašine. U najbližoj varošici jedan, u susednim gradovima po jedan, a Beogradu dva, tri stana. I, svima je poznato da komšija „poljoprivrednik“ ne živi od malobrojnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << stada već od „davanja para pod kamatu“. To zna i policija i sudije, ali u komšiluku tvrde „zna i on policiju i sudije“. Zato se, dodaju, on nesmetano, ovim nezakonitim poslom, odvajkada zvanim zelenašenje, bavi godinama.
Ovakva priča se sve učestalije može čuti na kruševačkom i kraljevačkom području, jer je zelenaša, dakle, i u selima sve više, a o gradovima da i ne govorimo. I, u pravosuđu, tužiocima i sudijama znani su svi oni koji se stalno za dug parniče, jer vode na desetine takvih postupaka protiv dužnika i – ništa. To nam, svojim primerom, potvrđuje i N. B. iz jednog sela u okolini Vrnjačke Banje.
– Uzeo sam 2007. godine od zelenaša 2.200 evra. Taj dug je ubrzo narastao na 5.000, a posle sam tužen za 22.000 evra. Iako sam u međuvremenu tom čoveku vratio glavnicu, bio sam primoran da mu potpišem priznanicu na pomenuti iznos. On me onda tužio i uskoro će, po pravosnažnoj presudi, izvršenje prodajom moje porodične kuće, a tužba koju sam protiv poverioca za zelenašenje podneo još stoji. I, on mi stalno govori da gubim vreme, da su svuda njegovi ljudi. E, kuću mu neću dati, pre ću je zapaliti – žali nam se, u očaju, pomenuti sagovornik.
Ljubomir Andrejić iz Trstenika ne skriva da je morao da proda stan kako bi vratio dug od 5.000 maraka uzetih još u ratno vreme 1999. godine.
– To sam pozajmio od u ovom kraju poznatog zelenaša iz obližnjeg trsteničkog sela, ali nisam vratio na vreme zato što je dug brzo narastao na 20.000 evra. Na kraju sam morao da prodam stan, a kad se sabere i ono što sam mu povremeno vraćao iznelo je to oko 50.000 evra. Odlučio sam da platim kada sam, posle žalbe tadašnjem načelniku policije, od zelenaša, samo koji minut pošto sam stigao kući, pozvan da bi mi on kazao „budalo, šta pričaš, to su sve moji ljudi“. Uz to, tog čoveka je nas 27 tužilo, on je čak u prvostepenoj presudi za zelenašenje osuđen, ali je ta presuda pala na Višem sudu u Kruševcu. Onda su neki od tužbe odustali i ne znam šta je dalje bilo, ali on uglavnom još radi – priča nam svoju priču Anđelić.
I, zaista, uverili smo se da zelenaš o kome nam je Anđelić govorio, kod sudova u Kruševcu, Trsteniku i Vrnjačkoj Banji vodi brojne parnice, neke su na početku, neke pri izvršenju.
Kako oni koji uz enormne kamate pozajmljuju novac taj nečasni posao obavljaju? Na dva načina, potpisom priznanice ili ugovorom. Ali, priznanica ili ugovor se sačinjavaju u jednom primerku koji kod sebe drži poverilac. Tu piše, recimo, da je taj i taj pozajmio određenu sumu. Dužnik to potpisuje, i posle se, kako kamata na kamatu raste, potpisuju nove priznanice, na novi viši iznos, dabome, uz pristanak ili pod pritiscima i pretnjama dužniku od ovakvih poverilaca. Za sud je taj dokument validan dokaz i tako se donose presude o namirenju duga, pri čemu propadaju oni koji lakoverno kreću u takve pozajmice. Propadaju materijalno, ali i psihički, jer ostaju bez imanja, kuća novca za život, narušeno im je zdravlje i uglavnom rasturen brak i porodica. U slučaju podnošenja tužbe ili predloga za gonjenje, ti ljudi olako pristaju na svaki ustupak ili pretnju zelenaša samo zarad odustajanja od tužbe.
Zato je sudski teško dokazati da se neko bavi zelenašenjem. Ali, zelenašima i važeći propisi, što bi se reklo, idu naruku. Jer, iako smo se i sami u sudovima i tužilaštvima uverili da su svi ti ljudi i predmeti poznati tužiocima i sudijama, kao i njihov nečasni posao dobili smo i objašnjenje o odredbama važećeg krivičnog zakona, koje se odnose na dokazivanje zelenašenja. Tu se podrazumeva da se, pored nesrazmerne koristi od enormnih kamata, mora dokazati da onaj ko novac, uz takvu dobit, nudi koristi i tešku nuždu, bezizlaznu materijalnu situaciju ili umanjenu sposobnost rasuđivanja budućeg dužnika.
I, tvrde sudije, zato najčešće manjka dokaza za da je tu neko nekoga, tj. nečije teško stanje zloupotrebio. Stoga, pravni stručnjaci sa kojima smo razgovarali smatraju da bi izmenom propisa moglo kao dokaz zelenašenja ostati samo previsoka kamata i, dodaju, „policija i tužioci bi ih lako i brzo pohapsili“. Istina, izmene zakona u tom smislu već su obavljene ili su u postupku u pojedinim državama bivše Jugoslavije. A u pojedinim razvijenim zemljama Evrope pozajmice od privatnih lica su legalne, samo što se svi ti ugovori moraju evidentirati, kod nadležnih organa overiti i na dogovorenu kamatu, tj. korist lica koja novac pozajmljuju, plaća pozamašan porez i što je kamata viša drastično se uvećavaju i poreske dažbine.
Miroljub Dugalić
objavljeno: 22.03.2014.
.jpg)
