Izvor: Blic, 05.Jun.2000, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudovi ispod politike
Sudovi ispod politike
Nema suda u Srbiji koji bi bio u stanju da presudi objektivno, nepristrasno i nezavisno ako za sudsku odluku postoji politički interes. Nije dovoljno da se presude donose samostalno i bez pritiska u predmetima na koje vlast ne obraća pažnju. Ključno je da se tako radi u slučajevima za koje su zainteresovani centri političke moći, kaže u razgovoru za 'Blic' profesor dr Momčilo Grubač, šef Katedre za krivično procesno pravo na novosadskom Pravnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << fakultetu.
Možete li navesti primere nepostojanja nezavisnog sudstva?
Nepostojanje nezavisnog sudstva poprimilo je dramatične tokove od donošenja nekih zakona koji su u otvorenom i neprikrivenom sukobu s osnovnim principima prava, Ustava i međunarodnih pravnih dokumenata. Pre svega, mislim na Zakon o univerzitetu, Zakon o prekršajima i Zakon o informisanju. Deo odredaba Zakona o informisanju su u svakoj reči protivne Ustavu. Te odredbe, s karakterom vanrednog zakonodavstva, uništile su pravo na odbranu i druge pravne principe, a sudove pretvorile u vanredno sudstvo. I pored neustavnosti, ovaj zakon fukcioniše već dve godine. Posebno zabrinjava što na to ne reaguju ustavni sudovi.
Šta je sa ustavnim načelom o podeli vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku?
To načelo u Srbiji nije sprovedeno ni na normativnom planu, odnosno stari zakoni još nisu usaglašeni s novim ustavom. Sud se nije formirao ni kao posebna, ni kao nezavisna vlast, već se u njegov rad u velikoj meri i otvoreno meša izvršna vlast. Zbog toga nam je neophodna reforma celokupnog pravnog sistema.
Bivši ministar pravosuđa Aranđel Markićević je počeo da priprema novi zakon o sudovima. Ti zakonski projekti su s više strana ocenjeni vrlo visokim ocenama, jer su nastojali da spovedu u život ustavnu deklaraciju o nezavisnosti suda i sudija. Ovaj pokušaj, nažalost, nije uspeo, jer je novi ministar Dragoljub Janković po izboru odmah izjavio da takve promene u pravosuđu ne dolaze u obzir. Istina, najavio je da će pravosuđe biti reformisano, ali bitno drugačije, to jest tako da još više bude poslušno vladi.
Za kratko vreme, čak i uz ignorisanje zakonske procedure, razrešeno je nekoliko uglednih sudija.
Postupak razrešenja je tako komponovan da danas nema sudije koji neće biti razrešen ako nije po volji izvršne vlasti. Dovoljno je samo da takav predlog stigne pred parlament, gde postoji skupštinska većina koja donosi odluke po diktatu političke vlasti.
Uz razrešenje i pri izboru sudija partijska pripadnost dobija važnu, ako ne i odlučujuću ulogu?
To je tačno. Pre godinu i po dana potpredsednik Vlade Srbije je javno obrazlagao stav po kojem sastav sudskog kora treba da odgovara političkom sastavu Skupštine, odnosno da sudije mogu kandidovati samo parlamentarne političke stranke. To predstavlja otvoreno uvođenje političke podobnosti pri izboru sudija. Prema nekim pokazateljima zalaganje potpredsednika Vlade je široko prihvaćeno u praksi. Neki predsednici sudova pričaju da se od njih traži da uz svaku prijavu na konkurs za sudije podnose i karakteristiku, odnosno mišljenje o kandidatu jedne od tri vladajuće partije.
Kuda ide naše pravosuđe?
Osnovna opasnost leži u tome što se pravosuđe pretvara u politički instrument za ostvarivanje trenutnih interesa i ciljeva. Pri tom se gubi iz vida da svaka normalna i pravna država mora da ima instrument koji, u prvom redu, treba da zaštiti građanina i da bude balans i protivteža samovolji drugih vlasti, a naročito izvršnoj. MOMA ILIĆ
