Izvor: Blic, 15.Avg.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije se brane privremenom merom
Sudije se brane privremenom merom
BEOGRAD - Ustavnom sudu Srbije dostavljen je predlog Vrhovnog suda za ocenu ustavnosti pet novousvojenih odredbi Zakona o sudovima, kao i zahtev za izdavanje privremene mere kojom bi se zabranila primena osporenih odredbi do konačne odluke vrhovnog republičkog pravnog arbitra.
- Pošto je zatraženo izdavanje privremene mere, predlog Vrhovnog suda će se tretirati kao prioritetan. Početkom narednog meseca, kada se sudije Ustavnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << suda vrate sa godišnjih odmora, biće odredjen sudija izvestilac po ovom predmetu. Ne mogu za sada precizno da kažem kada ćemo odlučivati o predlogu, ali nije isključeno da to bude u septembru - izjavio je juče za 'Blic'sudija Ustavnog suda Srbije Ljubomir Popović.
Vrhovni sud Srbije, pre svega, predlaže kolegama iz Ustavnog suda da proglase neustavnom odedbu po kojoj predsednici sudova ne mogu da obavljaju sudijski funkciju za vreme trajanja mandata. U predlogu, izmedju ostalog, stoji: 'Zakonsko rešenje po kome predsednik suda ne može da obavlja sudijsku dužnost dok je pedsednik, predstavlja presedan i u našem i u uporednom pravu. Osporena odredba proizvodi mnoge štetne posledice u pravosudju...Reagovanja iz svih sudova u Srbiji na ovu izmenu su jedinstvena i odlučna. Sudije iskazuju nevericu, iznenadjenje, pa i proteste što za izmene nije konsultovano pavosudje.Ističe se da je u mngome, zbog ovakvog rešenja, blokiran rad u velikom broju sudova, posebno malih...Posebno ističemo da jedan broj predsednika sudova , ukoliko ostane ovakvo ešenje, ne želi da vrši pedsedničku funkciju, jer se time odvaja od struke.'
Od Ustavnog suda se traži da neustavnom proglasi i odedbu po kojoj Veliko personalno veće(koje čine devet sudija Vrhovnog suda Srbije) imenuje parlament. Prema ovoj odredbi, piše u predlogu Vrgovnog suda, proizilazi da je Veliko personalno veće, koje odlučuje o pitanjima položaja sudija, kao i o postojanju razloga za razrešenje,organ Skupštine, a ne organ Vrhovnog suda.
'Pri razmatranju ovog pitanja treba imati u vidu da je u praksi i zakonodavstvu koje se odnosi na pravosudje, potpuno nepoznato da Skupština imenuje sudske organe, kao što se ovde čini, čime se, očiledno, narušava i ustavni princip o nezavisnosti sudstva', naglašava se u predlogu Vrhovnog suda Srbije.
Osporava se i odredba kojom se Visokom savetu pravosudja oduzima eklsuzivno pravo da predlaže kandidate za izbor sudija i u ovaj proces ponovo uvodi skupštinski Odbor za pravosudje. Vrhovni sud upozorava da je ovakvo rešenje u suprotnosti ne samo sa domaćim ustavom već i sa Evropskom poveljom o zakonu za sudije.
Vrhovni sud osporava i odredbu po kojoj je izbor predsednika sudova potpuno izuzet iz nadležnosti Visokog saveta pravosudja, a ministra pravde praktično čini ključnom figurom u kreiranju sudske kadrovske politike.
Ustavni sud Srbije se poziva da u širem kontekstu razmotri ustavnosti osporenih odredbi. 'Ističemo činjenicu, piše u predlogu Vrhovnog suda, da su zakoni koji regulišu oblast pravosdja pre nekoliko meseci doneti na brzinu, bez temeljnih proučavanja usvojenih rešenja i mogućih posledicai bez konsultovanja struke. Sada se samo posle nekoliko mesec pristupa promenama, takodje na brzinu i bez učešća pravosudja. U ovom izmenama i dopunama, posebno Zakona o sudijama, čini se korak nazad u reformi pravosudja, posebno kada se radi o Visokom savetu pravosudja, čija se uloga i značaj bitno umanjuju kod izbora sudija i posebno predsednika sudova.' M. I.
