Izvor: Blic, 12.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sudije čeka opšti reizbor
Najnovija verzija nacrta pravosudnih zakona podigla je na uzbunu srpske sudije koji strahuju da aktuelna vlast ovim zakonskim projektom zapravo namerava da sprovede lustraciju delilaca pravde. Društvo sudija Srbije je ocenilo da su neka ponuđena rešenja neustavna i neprihvatljiva, a Vrhovni sud Srbije je pre tri dana na opštoj sednici odlučio da sastavi listu primedaba koje su se čule na račun pomenutog zakonskog seta i da he uputi Ministarstvu pravde.
Najspornija je odredba >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << iz Nacrta zakona o sudijama u kojoj stoji da sudije izabrane od 2001. do 2006. godine „nastavljaju funkciju do 31. jula 2009. godine".
Predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević kaže za „Blic nedelje" da ona i njene kolege ne znaju da li je u pitanju opšti reizbor ili lustracija.
– Za nas je apsolutno neustavno i neprihvatljivo rešenje iz nacrta Zakona o sudijama koji se odnosi na izbor nosilaca pravosudnih funkcija. Pre svega, to je nemušta i nejasna odredba, jer pominje samo sudije izabrane u poslednih sedam godina. A šta je sa onima koji su izabrani pre 2000? Da li to znači da se na njih reizbor ne odnosi? – pita sudija Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.
Izvor „Blica nedelje" blizak Vrhovnom sudu Srbije dodaje:
– Vlast neće javno da kaže, ali u stvari namerava da sprovede opšti reizbor. Iz spornog zakonskog rešenja proizlazi da svim sudijama funkcija prestaje 31. jula naredne godine, što znači da će svi, u međuvremenu, ponovo biti birani. Oni koji ne budu izabrani iz suda će morati da odu 1. novembra i imaće pravo na naknadu od šest mesečnih plata – kaže ovaj izvor „Blica nedelje".
Društvo sudija smatra neprihvatljivom i odredbu o načinu predlaganja kandidata iz redova sudija za članove prvog saziva Visokog saveta sudstva, tela zaduženog da obezbedi samostalnost i nezavisnost sudstva.
– Prema rešenju iz nacrta, sudije neće birati svoje predstavnike za kandidate za članove Visokog saveta sudstva, što je suprotno evropskim standardima – ističe sudija Boljević.
Dragana Boljević kaže da je sporna i odredba po kojoj država od sudije može da traži naknadu iznosa koji je isplatila na ime štete nekom građaninu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, čak i u slučajevima kada je šteta nastala zbog uslova u kojima sudije rade, a za koje je država odgovorna. Sudije ocenjuju da su nejasna i neodgovarajuća i rešenja koja se tiču materijalnog položaja sudija. Ona su, kažu srpski delioci pravde, suprotna međunarodnim standardima koji predviđaju da se plate sudija moraju regulisati zakonom i zabranjuju snižavanje jednom dostignutog nivoa.
– Tražimo da se o nacrtima zakona iz oblasti pravosuđa otvori javna rasprava. Ukoliko ove odredbe ostanu, Upravni odbor Društva sudija Srbije je odlučio da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu njihove ustavnosti, a ako bude potrebno, obratićemo se i Sudu za zaštitu ljudskih prava u Strazburu – kaže sudija Dragana Boljević.
Srbija bez Upravnog suda
Nacrt Zakona o uređenju sudova ne predviđa postojanje Upravnog suda, već samo postojanje veća ili odeljenja koja se neće se baviti ovom materijom. Inače, Upravni sud, kao specijalizovani, formiran je Zakonom o uređenju sudova koji je stupio na snagu 1.1.2002. godine, ali je početak njegovog rada stalno odlagan i postojao je samo na papiru.
.jpg)
